Доживела 36 клиничких смрти у току једне године!

Њено срце крене убрзано да куца, а онда нагло стане уз велики пад крвног притиска, што доводи до клиничке смрти у трајању од једног до 30 минута, док се њено срце поново не испуни крвљу.

Лист Дејли мејл објавио је снимак на којем се види како 21-годишња Сара „умире“, а затим се враћа у живот.

Снимљен пре три године, тај клип је објављен уз Сарин пристанак како би се скренула пажња јавности на њене здравствене проблеме.

Млада жена из Донкастера изјавила је да постоје предзнаци да ће се то десити.

„Пре клиничке смрти имам осећај вртоглавице или као да сам болесна, затим велики умор и као да ћу заспати.“

„Чујем све што се око мене дешава и имам жељу да урликнем, али никакав звук не излази из мојих уста. Кажу да је, када умремо, слух последње што изгубимо. То је тачно“, објаснила је Сара.

„После тог напада осећам страшан бол у грудима и умор.“

Кад год јој срце стане, лекари јој наносе бол не би ли је шокирали и вратили у живот. Не могу приступити кардиопулмоналној реанимацији све док јој се срце поново не испуни крвљу.

„Много пута сам се пробудила са модрицама. Једном приликом су ми ишчупали акрилни нокат, али ништа није помогло“, каже млада Британка.

Такође, сада пати и од синдрома хипермобилности зглобова, што значи да је склонија повредама и искакањима зглобова.

Морала да се опрости од спортске каријере

Сара је до пре четири године била фанатичан кануиста и тренирала је шест дана у недељи. Рад и упорност довели су је и до британског националног тима.

Међутим, када јој је дијагностикован синдром постуралне ортостатске тахикардије, снови о успешној спортској каријери су јој се распршили.

Речено јој је да више уопште не сме да се бави спортом. И сан о приступању морнарици јој се срушио.

Чак су јој и налажење посла и вожња аутомобила постали ризични због садашњег стања.

„Десет година сам сваки викенд проводила напољу у кануу и била толико активна... А сада више тога нема. Угојила сам се јер не тренирам и под стресом сам. Не могу ни да радим нормалан посао, већ неки флексибилан. Затим ми је речено да не смем ни да возим. Све ми је одузето!“

„Изгубила сам све пријатеље. Остала ми је само једна другарица из школе. Сви су, изгледа, били заузети својим животима и неким својим пословима да би се бавили мноме и мојом болешћу“, јада се Сара.

Проглашавана је клинички мртвом чак 36 пута само током 2012. године.

Ипак, успела је да нађе нешто што може да ради... бави се бурлескним плесом у столици. Каже да ју је то вратило у живот.

„Склопила сам доста нових пријатељстава у групи и сви су тако пријатни. Мислила сам да нећу моћи да радим било шта са овом болешћу. На часовима сви пазе на мене. Откад сам кренула на плес, само сам једанпут имала 'напад'.“

„Чврсто сам решила да не дозволим да ме болест победи. Ово што радим може да ме убије, али ћу макар умрети срећна“, закључује млада Британка.