Рониоци пронашли непроцењиво благо

Израелска управа за антиквитете саопштила је да је највеће благо златних кованица икада откривених у Израелу нађено у последњих неколико недеља на дну мора у древној луци у Цезареји.

Била је то пука случајност. Чланови ронилачког клуба у тој луци, која постоји још од римског доба, наишли су на гомилу новчића тешку девет килограма, која је означена као непроцењива.

„Најпре су мислили да су приметили новчић-играчку и тек након што су схватили да је то прави златник, сакупили су неколико и брзо се вратили на обалу да обавесте директора роналичког клуба о свом открићу“, додаје се у саопштењу.

Стручњаци из Управе за антиквитете проценили су да су ти новчићи различите вредности коришћени у време калифата Фатимид, који је владао већим делом Блиског истока и Северне Африке од 909. до 1171. године.

Коби Шаврит, директор одељења за поморску археологију, рекао је да ће се покренути истраживање како би се више сазнало о пореклу блага.

„Брод који је носио прикупљени порез централној власти у Египту страдао је у бродолому“, истакао је Шаврит, додајући да је благо можда било намењено за плате војног гарнизона Фатимида стационираног у Цезареји, који је штитио град.

„Друга теорија је да је благо припадало великом трговачком броду, који је трговао с приобалним градовима и луком на Средоземном мору и тамо је потонуо“, рекао је Шаврит.

Управа за антиквитете није хтела да процени вредност новчића, за које је рекла да су откривени након зимских олуја. Откриће је тако вредно да је непроцењиво, рекао је Јоли Шварц, додавши да сада припада држави и да нема награде налазачима.

„Новчићи су у изузетном стању и, упркос чињеници да су били на дну мора око хиљаду година, није било потребно да се чисте и конзервирају“, навео је нумизматичар Роберт Кол.

Похваљени су рониоци који су пронашли новац, а да су покушали да га продају суочили би се са затворском казном од пет година.

Најстарије кованице – од четвртине динара – јесу из Палерма из друге половине 9. века. Већина новца је из доба калифа Ел Хакима и његовог сина Ел Захира, који су живели у 11. веку.

Ковани су у Египту и Северној Африци. Откриће тог импресивног блага истакло је јединственост Цезареје, древног лучког града богате историје и културног наслеђа.