Угинуло јато китова на Новом Зеланду

Осамдесет добровољаца и даље покушава да из плићака потисне ка мору шездесетак преосталих китова врсте „пилот“. У међувремену их непрекидно поливају водом, у нади да ће преживети.

Насукани китови обично угину од дехидрације и опекотина од сунца.

Верује се да је залив Фарвел спит где су се насукали, права замка за китове јер је веома различите дубине и местимично сасвим плитак, нарочито у доба велике осеке.

Око 40 китова насукало се на том месту почетком јануара, а две недеље касније још око 60. Пошто многим китовима није било помоћи, ветеринари су их „успавали“.

У тој обасти су раније тела китова закопавали у песку, али сада их је превише, те ће их вероватно одвући у дубину, као храну за друге морске животиње.

Китови врсте „пилот“ могу да порасту до шест метара и веома су чести крај обала Новог Зеланда.

Иако се китови изванредно оријентишу, нема објашњења зашто се насукавају што веома често чине масовно, а они које људи врате у дубину, окрећу се и свом снагом поново пливају ка плићаку.

Према неким тумачњима, узрок је обољевање китова због загађења океана, док други сматрају да их на то наводе сонари бродова и подморница и други ултразвучни уређаји који збуњују китове или им наносе трајну штету.

Има и тумачења да се китови понашају као чопор и да безглаво следе вођу, чак и ако плива у смрт у плићаку, док неки кажу да „колективно самоубиство“ китова може бити „емотивна последица“ угинућа или погибије неког од „најомиљенијих рођака“.