Наука о неуспеху

Седамдесетчетворогодишњи Јотаро Хатамура је мајстор за неуспех. Ове речи немају ироничну конотацију, па Хатамуру не треба сматрати за губитника који је протраћио живот.

Напротив, он је један од најуспешнијих и најпознатијих научника у Земљи излазећег Сунца. Његова слава проистиче из чињенице да је утемељио нову стручну област познату као наука о неуспеху, која проучава узроке грешака и пропуста у разним областима рада и живота и настоји да тако стечено знање усмери ка усавршавању метода пројектовања, производње и организације.

Неправилности интересантније од савршенства

Хатамура, професор Универзитета Когакуин, по струци је машински инжењер и пре него што је стекао академско звање радио је на пројектовању булдожера у компанији „Хитачи“.

На идеју да оснује нову научну дисциплину дошао је када је приметио да студенти током његових предавања више интересовања показују за примере лошег пројектовања и извођења радова у области машинства које је повремено износио, него за исправна и идеална решења о којима је обично предавао.

Хатамура, који је и почасни професор престижног Токијског универзитета, тада је схватио да се на факултетима заправо подстиче копирање постојећих решења и запоставља развијање маште и сналажљивости, пошто се у учионицама обично само говори о томе како треба радити да би се остварио добар резултат, а не учи се о томе како и зашто ствари могу да пођу наопако.

Професор Хатамура је тако 2000. године објавио прву од више ауторских књига о науци о неуспеху под насловом Препорука за проучавање неуспеха. То дело постало је бестселер у Јапану и донело му славу не само у научној заједници, већ и у широј јавности, јер су медији испољили велико интересовање за њега. 

Пут до успеха води преко трња

Дисциплина коју је основао је позитивна наука, тврди Хатамура, упркос томе што се бави негативним темама као што су превиди, пропусти и грешке, управо стога што кроз анализу узрока неуспеха настоји да спречи понављање истих.

Његова наука, у време оснивања, првенствено се бавила неуспесима у конструисању машина и инжењеријским подухватима, грешкама у менаџменту фирми и пројеката, те узроцима великих индустријских несрећа.

Сам филозофски принцип коришћења лоших искустава из прошлости за самоусавршавање сигурно није нов и вероватно постоји колико и само човечанство.

Такође, свесно и студиозно извлачење поука из претходних грешака већ дуго се примењује као метод за унапређење безбедности и квалитета пословања у архитектури, авио и ауто индустрији, на пример.

Упркос томе, Хатамура је први стручњак који је покушао да анализира шири дијапазон несрећа и пропалих пројеката, преточи та искуства у методолошке основе систематског проучавања грешака у раду и тако стечено знање примени на најразличитије области живота.

Извесна доза неуспеха, тврди Хатамура, саставни је део стварања и напретка. Обично се неуспех доживљава као нешто што треба по сваку цену избећи, али када се почиње од нуле немогуће је избећи грешке и падове, па је уместо очајавања корисније извући конкретне поуке, и на основу њих се усавршити и напредовати.

Зато је едукација стручњака различитих области о узроцима неуспеха и несрећа, те начинима за њихово превазилажење од суштинског значаја.

Овај професор у осмој деценији живота, који за потребе јапанске владе води пројекат базе података о неуспесима, поново је привукао пажњу медија када га је држава 2011. позвала да помогне у анализи тешке нуклеарне несреће у атомској централи „Фукушима 1" како би се у будућности избегла слична катастрофа.

Његове млађе колеге и ученици, професори и постдипломци из лабораторије Машинског факултета Токијског универзитета коју је предводио, сада већ проширују и примењују његова сазнања и на друге области као што су унапређење организације и рада у медицинским установама, или усавршавање безбедности играчака, кућних уређаја и намештаја.