Тајна дугог живота - умереност и чашица ракије

За датум рођења није сигуран, али му у крштеници пише да се 2. јануара 1915. године родио у селу Горњи Бранетићи, на падинама Сувобора. Како су тада свештеници у књиге рођених уписивали по старом, јулијанском календару, то значи да му је рођендан данас.

Како је изјавио за агенцију Бета, сећа се да су му родитељи говорили да је рођен око Нове године, у време Првог светског рата, када се из куће није могло изаћи од „силне пуцњаве из свих оружја“.

„Није се пуцало што сам се родио, већ што се на овом подручју у том периоду водила Сувоборска битка, а тукли су и наши, и Швабе. Сада се осећам поносно што сам доживео да се прослави стогодишњица ове велике борбе у којој су Срби победили“, каже Лесо Радоњић.

Додао је да се у животу доста намучио, да му је било најбоље за време Тита, али је у свему био умерен, те је зато дочекао дубоку старост. Имао је троје деце од којих му је жива најмлађа ћерка Милица која сада има 70 година и брине о оцу.

Његови потомци, унуци и праунуци, његов стоти рођендан су прославили у кафани 2. јануара - по новом календару, јер се, поводом новогодишњих празника, окупила бројна родбина и пријатељи.

„Већ 50 година сам у пензији, и сигурно пензијски фонд сваког дана чека када ће престати да ми плаћа. Али нико није умро на туђи дан, па нећу ни ја“, рекао је Радоњић.

Он каже да му је здравље добро, доста пешачи за своје године, а једини проблем му је што слабије чује. Каже да не узима никакве лекове, „изузев по чашицу љуте шљивове ракије која је благотворна, а никако се не треба опијати“.