Да ли је ово права Леси?

Седморица морнара за које сe претпостављало да су мртви – остала су у подруму једног паба у луци у Дорсету, након немачког торпедовања британског војног брода у новогодишњој ноћи 1914. године.

Пас власника паба – краткодлаки овчар по имену Леси, ушао је у подрум и сео поред непокретног тела морнара Џона Кована.

Захваљујући псу који му је лизао лице и њушкао га у наредних пола сата, морнар је почео да се помера. Спасиоци су то приметили и пожурили ка њему. Након тога, Џон је успео потпуно да се опорави.

Неки чак верују да је ова необична прича инспирисала енглеског писца Ерика Најта да напише роман Леси се враћа кући 1938. године, који је био основ за каснију истоимену ТВ серију и филм.

Ову изузетну причу је у потпуности открио историчар Родни Лег, а његова књига Дорсет у Првом светском рату објављена је постхумно.

Укупно 547 људи је страдало када је војни брод "HMS Formidable" напала непријатељска подморница, током вежбе у заливу Лајм. Око 200 људи, укључујући Џона Кована, преживело је експлозију.

Само два чамца за спасавање су спуштена у воду пре губитка струје, након чега више ниједан није могао бити спуштен.

Сутрадан, један од чамаца је испливао на плажу у Лајм Риџису и онима на броду који су били једва живи – указана је помоћ, док су сви за које се претпостављало да су мртви, укључујући и Џона Кована, пребацивани у оближњи паб који је претворен у мртвачницу.

Пас власника паба, Леси, навикао је да лиже лице власниковој жени како би је пробудио након редовних епилептичних напада.

Леси је исто тако почела да њушка и лиже лице моранара Кована – док није коначно почео да се мешкољи.

Након потпуног опоравка, морнар је посетио овај паб, његове власнике и спаситељку Леси, да им захвали што су му спасли живот.

Дејвид Такер, директор музеја у Лајм Реџису, изнео је историјске податке након торпедовања 1914: „Брод 'Formidable' је погођен у два сата ујутро, за Нову годину, а затим поново у 4.40, пре него што је потонуо. Посада је бројала скоро 800 људи, а неки од преживелих су пронађени на рибарском броду изван Бриксама. Око 40 људи успело је да се попне на мали чамац за спасавање, који је плутао 23 сата на пучини пре него што је стигао у Лајм Реџис.“

„Постоје различите теорије о томе одакле потиче инспирација за причу о Леси. Ми сматрамо да су људи невероватну причу о њој изнова препричавали, све док није стигла до аутора Ерика Најта“, додао је Дејвид.

Аутор Ерик Најт је рођен у Јоркширу 1897. године и у време напада имао је 18 година. То значи да је био свестан инцидента и могао је да искористи оно што је чуо као окосницу за свој роман.

Међутим, Ејс Колинс, аутор књиге Леси – Пасји живот, тврди да је Ерик инспирацију нашао у тужном догађају, којем је присуствовао, када је током економске кризе тридесетих породица била приморана да прода вољеног овчара како би преживела.

„Његов овчар Тутс послужио је као модел за кратке приче које су касније проширене у роман. Када сам истраживао и враћао се на Ерикове интервјуе, нисам нашао место где помиње Леси из Лајм Реџиса. Али, ко зна, можда је током одрастања у Енглеској негде ипак чуо ту причу“, објашњава Колинс.