Oмаж или брука за легендaрног јапанског монструма?

Годзила је на великом екрану плашила и одушевљавала гледаоце још од 1954. године, када је у филму о том чудовишту наступио глумац у гуменом оделу с рајсфершлусом на леђима.

Многим јапанским филмофилима се и даље то чудовиште више допада од холивудске верзије направљене у застрашујућој, пуној три-де техници компјутерске графике.

„Америчка Годзила је само џиновска игуана која је 'одлепила'“, каже 30-годишњи Мудаи Нозаки који сматра да је Годзила највећи јапански допринос филмској историји, уз Седам самураја и Кагемушу режисера Акире Куросаве.

Реакција тог гледаоца је изненађујуће типична међу Јапанцима који су видели трејлер новог филма под једноставним називом Годзилa, чија ће премијера бити 16. маја у САД, а у јулу у Јапану.

Филмофили у Јапану се питају да ли ће римејк „Ворнер броса“ бити омаж или брука за легенду јапанског монструма.

Јапански поштоваоци Годзиле казу да тај легендарни филмски лик спада у посебну фантазмагоричну категорију коју наизвају „каиџу“ који има имагинарније, далеко надреалније особине од „простих чудовишта“ као што су Кинг Конг и Франкенштајн.

Холивудска верзија није „каиџу“, рекао је Казуа Харагући који сакупља све у вези с Годзилом, укључујући и комплетну ДВД колекцију продуцентске куће "Toho Studios", испоручену уз огромну макету главе Годзиле са искеженим очњацима.

Тај 45-годишњи филмски техничар каже да је Холивуд већ једном упропастио ту тему пропалим римејком 1998. године, у режији Роланда Емериха.

И с новом Годзилом скоро све је погрешно, и то од главе до пете: Предње ноге јој висе млитаво низ бокове, крљушт на леђима исувише је правилна, чак је погрешан и облик главе.

„Глава је и сувише мала“, рекао је Харагучи, „а глас је потпуно погрешан, мора бити много пиштавији“, истиче Харагући.

„Надам се да ће доћи дан када ће неки јапански редитељ поново моћи да направи достојан филм о Годзили“, додао је Харагући.

У првобитној причи, Годзила је изашла из Тихог океана, као мутант настао пробом нуклеарног наоружања на атолу Бикини, и оснажила трауму Јапана због америчког атомског бомбардовања Хирошиме и Нагасакија на крају Другог светског рата.

Холивудска прича одступа од првобитног сценарија тако што Годзила гази Сан Франциско, а не Токио, и бори се с летећим чудовиштем којег није било у оригиналу. Али, нови филм остаје веран духу оригинала на много начина.

Све што редитељ Гарет Едвардс каже да је урадио, јесте побољшање, реалнија Годзила. „У нашем филму први пут ћемо заиста поново видети ту животињу“, рекао је Едвардс за Асошиејтед прес.

Едвардс каже да је одрастао гледајући филмове о Годзили и да поштује њихово дубље значење, као што је питање нуклеарног оружја.

Али, за многе Јапанце, ажурирана, технолошки напреднија верзија њиховог јунака није тачна. Јумико Иамасхита, 40-годишња социјална радница, сматра да Годзила мора да буде симпатична, а презире америчку верзију: „Представили су је као превише упадљиву. Постала је сувише америчка“.

Минами Ићикава, режисер из "Toho Co", признаје да су јапански филмофили дуго чекали повратак Годзиле јер "Toho" није направио филм о њој десет година, после серије од 28 филимова.

Један од разлога за то је што је "Тоhо" проценио да су прошла времена старих специјалних ефеката које је измислио легендарни Еиђи Цубураја - аутор минијатурног модела града који је костимирани глумац прегазио.

„Годзилу смо изнајмили Холивуду“, рекао је Ичикава, одбијајући да обелодани услове. „Времена се мењају.“

То није неки каубојски филм!

Харуо Накађима каже да је истина да Годзила мора бити страстан лик јер уништава зграде и мостове. А он би то требало да зна - јер он је био први у костиму Годзиле.

Накађима коме је 85 година, био је каскадер у филмовима о самурајима када је преузео улогу Годзиле. Он је морао да „измисли“ тај лик и ишао је у зоолошки врт да проучи како се крећу крупне животиње - слонови и медведи.

Костим га је толико грејао, посебно под рефлекторима током снимања, да му је толико зноја текло низ леђа, да га је у ногама костима било бар за пола кофе, сећа се Накађима.

„Ја сам оригинал, права ствар“, рекао је Накађима, нагласивши да су остале Годзиле биле само имитација. „Ако Годзила не може правилно да хода, то је само шоу наказе“.

Тема његове Годзиле је грандиознија и сложенија, бави се универзалним проблемима човека, а обраћа се Јапану који још памти ратно страдање.

„То није неки каубојски филм“, објаснио је поносно Накађима, седећи у свом стану међу сликама Годзиле и својим старим фотографијама на којима је млад.

„Сви ме питају да ли ћу поново играти Годзилу. Моја Годзила је била најбоља“, закључује Харуо.