Буја у боци затвореној пре 50 година!

Године 1961, Дејвид Латимер из Велике Британије дошао је на идеју да „зароби“ биљку да би видео како ће реаговати. Педесет три године касније, она је и даље жива и у пуној форми у великој боци, захваљујући сопственом екосистему!

Латимер је на Ускрс 1961. ставио семе у боцу од 38 литара. Само је два пута залио своју биљку - у време када је посејао и 1972. године пре него што је потпуно запечатио пампур.

Од тада, биљка се развија сама од себе, објаснио је 80-годишњи заљубљеник у баштовантсво.

Једино што за своју мезимицу ради је редовно окретање боце, како би равномерно била изложена сунцу.

„То је једино што чиним за њено одржавање. Никада је нисам кресао. Самостално се развија унутар боце“, рекао је дека за Дејли мејл, додајући да је током година биљка створила властити екостистем.

Наиме, у боци се вода креће у затвореном кругу. Корен апсорбује воду коју биљка потом, кроз процес фотосинтезе, испушта у боцу. Амбијентална влага ствара капљице које теку низ зидове бокала да би поново биле апсорбоване кореном.

Сунчева светлости омогућава биљци да обавља фотосинтезу, која је неопходна у производњи енергије. Хранљиве материје, биљка црпи из отпалог лишћа које трули на дну боце.

Латимерова башта је чак инспирисала Америчку агенцију за испитивање свемира (НАСА) за њен пројекат башти у свемиру.

„Биљке прочишћавају ваздух упијајући ствари које га загађују. Захваљујући њима, Свемирска станица би могла да на извесном нивоу постане аутономна“, навео је представник Агенције.

Сви они који би да покушају да сами направе башту у боци треба само да имају велику посуду, мало земље или компоста и, наравно, семе.

Након тога, довољно је сипати децилитар и по воде и херметички затворити боцу, а природа ће се постарати за остало.