Идемо на Марс 2101. године?

Јуриј Михаилович Батурин, у приватном наступу је љубазан, скроман до обичности, а у интелектуалној сфери не признаје границе и не престаје да стиче знања и звања.

Дописни је члан Руске академије наука, докторирао је право, и завршио неколико факултета међу којима је и Факултет аерофизике и космичких истраживања, као и ратну школу Генералштаба војске Русије.

Аутор је више књига из космонаутике. Био је и телевизијски водитељ и секретар удружења новинара Русије.

Радио је у кабинету Горбачова и био један од најближих сарадника председника Јељцина.

У Београду је последњи пут био пре скоро 20 година, када га је Јељцин слао на разговоре са Слободаном Милошевићем.

Јуриј Батурин је два пута летео у космос. Први пут 1998. године само неколико месеци пошто је напустио кабинет у Кремљу, а други пут 2001. године, када је у космос полетео и први свемирски туриста Денис Тито, који је за тај лет платио 20 милона долара. Американци су му предлагали да лети са њиховом посадом, али је Тито имао више поверења у Русе.

„Америкаци су заправо били против тога да Руси буду ти који ће отворити еру космичког туризма, али нису имали ништа лично против њега", каже Батурин.

Сарадњу Руса и Американаца у области свемирских истраживања, Јуриј Батурин оцењује као обострано корисну.

„Управо је сарадња помогла Русији да сачува космичку индустрију и очува космичке летове. САД-у је сарадња помогла да научи да прави космичке станице и да лети дуго", објашњава Јуриј.

На питање да ли ће и када човек ступити на Марс, руски научник и космонаут одговара прецизно.

„Заменик Сергеја Павловича Корољова, академик Борис Евсејевич Черток доживео је скоро стоту годину и умро је пре годину и по дана. Написао је књигу 'Астронаутика двадесет првог века'. У њој је аутор дао прогнозу развоја астронаутике у двадесет првом веку. При том је користио разне научне методе, између осталог и математичке. И одговор на питање када ће људска нога крочити на Марс је 2101. година", закључује Батурин.