Фосил из Србије стар je пола милиона година!

Нови подаци о фрагменту фосила људске вилице, пронађеном у пећини Мала Баланица у Србији, објављени су у престижном научном часопису Plos One, саопштио је данас Филозофски факултет у Београду.

Ово откриће представља најстарији налаз људских предака у овом делу Европе, а чланак су објавили Вилијам Џек Ринк са Универзитета „Мекмастер" у Канади и међународни тим под руководством Душана Михаиловића са Филозофског факултета у Београду и Мирјане Роксандић са Универзитета у Винипегу (Канада).

Утврђено је, према речима Ринка, да је фосил стар најмање 397.000 година и вероватно више од 525.000 година, а пронађена вилица представља најстарији источноевропски фосил средњоплеистоценских хоминида.

Михаиловић је нагласио да је југоисточна Европа веома значајна за разумевање људске еволуције.

„Добро датовани фосили из овог периода су веома ретки, а овај који смо нашли у много чему је јединствен. Добијени датуми померају границе у проучавању еволуције човека. Истраживања су показала да је Балкан представљао 'капију Европе' и био једно од три рефугијална подручја где су људи, биљке и животиње нашли уточиште током глацијала. Све нас то инспирише да наставимо ископавања", истакао је Михаиловић.

Роксандићева је приметила да су у то време у западној Европи људски преци почели да попримају неандерталске карактеристике, које се не јављају на овом налазу.

„Научници сматрају да је до развоја неандерталских црта дошло због тога што су западноевропске популације у глацијалним периодима биле изоловане. Насупрот томе, југоисточна Европа никада није била изолована од Азије и Африке, па су на еволуцију човека утицали сасвим другачији фактори. Балканско полуострво је, по свему судећи, припадало матичном подручју из кога су људске заједнице реколонизовале Европу након повлачења глечера. Фосил је опредељен у врсту хомо еректус", наводи Роксандићева.

На датовању фосила (одређивању старости) били су ангажовани антрополози, археолози и физичари из Србије, Канаде, Велике Британије и Француске.

Вилица је нађена 2006. године, а датовање је обављено на Универзитету у Бордоу, у лабораторији др Ринка, нуклеарном реактору Универзитета „Мекмастер" и Истраживачком центру „Геотоп" Универзитета „Квебек" у Монтреалу, док су анализе седимената обављене на Универзитету „Оксфорд Брукс" у Великој Британији.

Археолошка ископавања Велике и Мале Баланице трају од 2004. године, а финансира их Министарство културе и информисања Србије.

Од 2010. године, у оквиру ископавања организује се међународна летња школа, која се реализује у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Универзитета у Винипегу.

Иначе, Plos One је један од најпрестижнијих часописа отвореног типа, у којем се објављују извештаји из различитих научних области.