Божја воља или измишљотина – Ватикан пооштрио правила о натприродним феноменима

Документ који је саставила ватиканска Дикастерија за доктрину вере садржи строжа правила о процењивању истинитости тврдњи о разним „чудима“ и „указањима“.

Саветује се да се феномени пажљиво провере и процене како би се утврдило да се не ради и преварама и покушајима да се заради новац.

Лажни феномени могу да „нашкоде јединству цркве“ и изазову скандале „који поткопавају кредибилитет цркве“.

Број тврдњи о разним натприродним феноменима порастао је претходних година у ери друштвених мрежа на којима се брзо шире кроз дезинформације и гласине.

Нова правила наводе да бискупи треба у тим случајевима да издају "nihil obstat", односно „без препреке“. То значи да инцидент неће бити формално препознат као натприродан, али и да не постоје препреке да се слави.

Признања натприродне природе неког догађаја од стране Ватикана су веома ретка.

У новoм документу се наводе да бискупи могу да донесу још пет различитих одлука, укључујући одбацивање натприродне природе или чак забрану обожавања или веровања у феномен.

Под новим правилима, бискупи би увек требало да траже одобрење од Ватикана пре него што донесу одлуку, а папа може да интервенише у неким изузетним случајевима.

Привиђења су се дешавала током векова, а она која је признала црква су подстакла вернике и папе да крену у ходочашћа и посете места где су се нека од њих десила.

Примера ради, милиони људи посећују Лурд у Француској или Фатиму у Португалу, где се Девица Марија, наводно, указала деци. Католичка црква је 1930. године званично прихватила феномен.

Али неке друге извештаје су црквени званичници прогласили измишљотинама. Тако је једна Италијанка у малом граду северно од Рима 2016. године тврдила да јој се редовно указују Исус и Марија након што је кући донела статуу из Међугорја, где се тврди да се Девица Марија такође указала.

Велики брoј људи почео је да се окупља поред статуе и наводно добијао поруке које су укључувале упозорења против истополних бракова и абортуса. Локалном бискупу требало је осам година да би „раскринкао“ причу.