General Kalašnjikov proslavio 89. rođendan

"Mislim da sam srećan čovek. Stvorio sam oružje za odbranu svoje zemlje. Puška i dalje služi svojoj svrsi", rekao je Kalašnjikov.

Tvorac najpoznatije puške na svetu tvrdi da, iako je "Kalašnjikov" postao zvanično naoružanje oružanih snaga mnogih zemalja, ali i gerilaca širom sveta, nije ostvario gotovo nikakav profit od svog izuma i da živi od državne penzije.

Mihail Timofejevič Kalašnjikov rođen je u Kurji, selu u Sibiru 10. novembra 1919. godine. U Crvenu armiju je regrutovan 1938, gde je postao vozač-mehaničar tenka T-34, u 24-oj tenkovskoj regimenti, a kasnije i komandir tenka u prvim mesecima Drugog svetskog rata.

Oktobra 1941. je teško ranjen u borbi za odbranu Brianska i poslat kući sa fronta. Dok je bio u bolnici počeo je da radi na svojim prvim konstrukcijama oružja, i uskoro je dizajnirao "podautomatsku" pušku koja nije prihvaćena, ali je njegov talenat primećen.

Uskoro je prebačen u Glavni artiljerijski direktorat Crvene armije, na naučno-razvojno odeljenje u oblasti vatrenog oružja, gde je proizveo veliki broj inovacija. U roku od par godina je unapređen na mesto glavnog inženjera i data su mu veća sredstva.

Višegodišnji proces stvaranja savršene jurišne puške kulminirao je 1947. godine, kada je dizajnirao AK-47 (skraćenica za "Avtomat Kalašnikova obrazca 1947 goda"). Dve godine kasnije, ovaj model je postao standardno naoružanje sovjetske armije.

AK-47, u svetu mnogo poznatiji kao "Kalašnjikov", je postao temelj za razvoj mnogih drugih tipova individualnog vatrenog oružja. Zbog svoje izdržljivosti, niske cene proizvodnje i jednostavnog korišćenja, ostao je najrasprostranjenije jurišno naoružanje u svetu, do sada prodato u više od 100 miliona komada.

Mihail Kalašnjikov je prilikom jedne posete Nemačkoj izjavio: "Ponosan sam na svoj izum, ali sam tužan što ga koriste teroristi. Više bih voleo da sam izumeo mašinu koja bi, recimo, pomogla farmerima u radu, na primer, kosilicu".