Banke sledeća meta "Vikiliksa"

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž najavio je da će velike američke banke biti sledeća meta nove objave poverljivih dokumenata, početkom iduće godine.

U intervjuu poslovnom magazinu Forbs, Asanž je rekao da početkom sledeće godine planira da objavi podatke o velikim američkim bankama koji potvrđuju flagrantno kršenje propisa, što bi moglo da sruši jednu ili dve banke.

Asanž je odbio da iznese više detalja o imenima banaka, koje će se naći na udaru. "To nije veliki materijal, kao onaj o Iraku, ali radi se o desetinama ili stotinama hiljada dokumenata", rekao je osnivač Vikiliksa za magazin Forbs.

Asanž je izjavio da je Vikiliks dosad davao prioritet u objavljivanju dokumenata, koji se odnose na Vlade i međunarodne odnose, ali je objasnio da se oko 50 odsto informacija kojima raspolaže odnose na privatne firme i banke.

Kina proziva SAD

Međutim, tenzije oko četvrt miliona objavljenih dokumenata u vezi sa međunarodnom odnosima i pitanjima američke spoljne politike i dalje se ne smiruju.

Kina je pozvala SAD da na odgovarajući način reši pitanja u vezi sa izveštajima o američkim poverljivim dokumentima, saopštio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Hong Lei.

Prema podacima iz dokumenata, neki kineski zvaničnici ne smatraju Severnu Koreju korisnim saveznikom i ne bi intervenisali u slučaju državnog kolapsa.

Poverljiva dokumenta ukazuju na frustraciju Kine saveznikom Severnom Korejom, kao i mogućnost da Peking prihvati ujedinjeno Korejsko poluostrvo pod vladavinom Seula, prenela je agencija AP.

Izvršni urednik britanskog Gardijana Dejvid Li kaže da su svi bili zaprepašćeni dokumentom o Severnoj Koreji, jer se sadržaj potpuno razlikuje od zvaničnog stava.

"Svet misli da tamo može doći do rata i nuklearnog požara, a u stvari Kina postupa zrelo i hladnokrvno i ne dozvoljava da stvari izmaknu kontroli. Mislim da je bolje da svi to znamo", kaže Li.

Kako se navodi u dokumentima, Kina ne bi bila protiv ujedinjene Koreje pod kontrolom Seula i u benignom savezništvu sa SAD, dok god Koreja nije neprijateljski nastrojena prema Kini", rekao je u februaru tadašnji zamenik ministra spoljnih poslova Južne Koreje Čun Jungvu američkom ambasadoru u Seulu Ketlin Stivens.

Peking ne bi, međutim, prihvatio prisustvo američkih trupa severno od demilitarizovane zone, koja sada predstavlja granicu dve Koreje, navodi se u dokumentima.

Pjongjang "razmaženo dete"

Zamenik šefa kineske diplomatije He Jafei, prema podacima iz diplomatske prepiske, rekao je američkom zvaničniku, u aprilu 2009. godine, da se Pjongjang ponaša kao razmaženo dete, izvođenjem raketnih proba u pokušaju da ostvari svoj zahtev za bilateralnim pregovorima sa Vašingtonom.

U depešama se navodi da se Kina priprema za eventualno izbijanje nereda duž granice sa Severnom Korejom, koji bi mogli da uslede posle pada komunističkog režima.

Kina bi mogla da primi do 300.000 izbeglica, ali bi možda morala da zatvori granice da bi održala red, citiran je neimenovani predstavnik međunarodne humanitarne grupe.

U depešama je, takođe, navedeno da je jedan izvor američkoj ambasadi u Pekingu otkrio da je Politbiro kineske Komunističke partije doneo odluku o upadu u kompjuterski sistem Gugla u toj zemlji.

Tu sabotažu izveli su operativci države, stručnjaci privatnih kompanija i stranci koje je regrutovala kineska Vlada.

Profesor Kings koledž u Londonu Džon Girson ocenjuje da depeše mogu da zavaraju, jer su često izvađene iz konteksta.

"Ako uzmemo jednu depešu i kažemo kako se u njoj ružno govori o nekom lideru, to ne znači da je to državna politika. Objavljivanje ne mora da vodi boljoj politici, ali može da dovede do neželjenog rezultata", smatra Girson.

"Nervozna" predsednica Argentine 

Preznojavanju Stejt departmenta nema kraja. U javnost je izbio i komentar američke državne sekretarke Hilari Klinton, koja je, decembra prošle godine, uputila ambasadi u Buenos Ajresu tajnu depešu, kojom od američkih diplomata u Argentini traži da ispitaju na kakvim je lekovima argentinska predsednica Kristina Fernandes-Kirhner, jer se ponaša anksiozno i gubi nerve.

Hilari Klinton uputila je više pitanja američkim diplomatama u Buenos Ajresu da joj razjasne ponašanje argentinske predsednice, dinamiku odnosa sa bivšim mužem Nestorom Kirhnerom i najbližim saradnicima, kao i da objasne kako emocionalni afekti utiču na njenu sposobnost odlučivanja i kako se najbolje smiruje.

Na objavljenu tajnu depešu, Hilari Klinton traži informacije o mentalnom stanju predsednice Argentine, reagovao je predsednik Venecuele, Ugo Čaves.

Čaves je izrazio solidarnost s predsednicom Argentine i ocenio da neko treba da se pozabavi mentalnim zdravljem gospođe Klinton.

"Ona se oseća superiornijom od Obame. Zato što je bela, ona smatra da je superiornija od crnog predsednika", rekao je Čaves, a prenosi Rojters.