Najmlađa država Južni Sudan

Parlament Južnog Sudana zvanično proglasio nezavisnost. "Mi, demokratski izabrani predstavnici naroda, objavljujemo da je Južni Sudan nezavisna i suverena država", pročitao je parlamentarac Džejms Vani Iga zvanični dokument o nezavisnosti.

Desetine hiljada stanovnika južnog dela do sada najveće afričke zemlje, koji od ponoći slave na ulicama prestonice Džube, uz gromoglasni aplauz i pesmu pozdravilo je novu državnu zastavu.

Svečana ceremonija proglašenja nezavisnosti održava se na trgu prestonice, ispred memorijala nacionalnom lideru Džonu Garangu, bivšem potpredsedniku zemlje. Današnja proslava počela je otvaranjem spomenika Garanku, "ocu nacije".

Proslavi prisustvuju lideri 30 afričkih zemalja, strane delegacije, rukovodioci međunarodnih i regionalnih organizacija, među kojima je i predsednik Sudana Omar al Bašir i generalni sekretar UN Ban Kimun.

Posle proglašenja nezavisnosti Južni Sudan bi već 14. jula mogao postati 193. zemlja članica Ujedinjenih nacija.

Novu državu prvi je priznao Sudan, u granicama od 1. januara 1956. godine. Predsednik Bašir je poručio da je njegova zemlja "spremna da sarađuje sa južnom braćom i pomogne im da uspostave svoju državu tako da ona bude stabilna i razvijena".

Predsednik Sudana je ranije rekao da će budući međusobni odnosi zavisiti od sigurnosti granica i nemešanja u unutrašnje stvari dveju zemalja.

Egipat i SAD su, takođe, saopštili da priznaju Južni Sudan.

Savet bezbednosti UN izglasao je slanje novih mirovnih snaga u to područje, u okviru koje će u novonastaloj državi biti razmešteno oko 7.000 mirotvoraca UN i 900 civilnih policajaca.

Referendum, koji je trajao šest dana održan je u skladu sa sporazumom kojim je 2005. godine okončan dvodecenijski građanski rat između pretežno muslimanskog severa i hrišćanskog juga, bogatog naftom, u kome je poginulo dva miliona ljudi.

Prvi sudanski građanski rat trajao je od 1955. do 1972, a drugi od 1983. do 2005. godine.