ПАС у вођству на изборима у Молдавији – Патриотски блок на другом месту

Владајућа проевропска Партија акције и солидарности (ПАС) освојила је 46 одсто гласова, док је проруски Патриотски блок освојио 27 одсто гласова, саопштила је Централна изборна комисија Молдавије на основу 90 одсто пребројаних гласова на парламентарним изборима који су данас одржани у Молдавији.

Један од лидера опозиције, Игор Додон, прогласио је победу пре него што су резултати почели да стижу и позвао на протесте испред парламента у понедељак.

Централна изборна комисија је претходно објавила да је више од 1,59 милиона бирача, односно око 51,9 одсто уписаних бирача, дало свој глас, укључујући 264.000 Молдаваца на бирачким местима у иностранству.

Грађани су бирали између 13 политичких странака, три изборна блока и четири независна кандидата, за 101 посланичко место у молдавском парламенту.

За улазак у парламент независном кандидату је потребно минимум два одсто гласова, странци пет одсто гласова, изборном блоку седам одсто. Да би избори били валидни, најмање 33 одсто бирача мора да изађе на биралишта.

Након објављивања прелиминарних резултата, ЦИК ће их сабрати и у року од 24 сата, представити Уставном суду, који ће потврдити резултате и потврдити мандате изабраних посланика.

Након тога, у року од 30 дана, нови парламент се сазива на конститутивну седницу, декретом који издаје председник Републике.

Коалиције и неизвесност

Према последњим анкетама, владајућа проевропска Партија акције и солидарности (ПАС) молдавске председнице Маје Санду могла би да изгуби већину и буде принуђена да тражи коалиционе партнере.

Опозиционе снаге, као што су проруски Патриотски блок и номинално проевропски савез Алтернатива, покушавају да придобију бираче незадовољне високим ценама, спорим реформама и скептицизмом према приближавању Европској унији.

Да ли Молдавија наставља ка Европи или се окреће Русији

Аналитичари су пред изборе истакли да је највероватнији сценарио да ће ПАС освојити највише гласова, али не и већину, што би довело до дугих и тешких преговора о формирању владе.

Постоје и ставови неких аналитичара да би разлике у спољнополитичкој оријентацији могле бити толико непремостиве да би једино нови избори могли разрешење ситуације донети.

Истакли су и да су ови избори кључни за Молдавију и да ће показати да ли ће ова бивша совјетска република, независна од 1991, наставити путем ка Западу или ће се поново окренути Русији.