Zločini tokom Foklandskog rata

Najmanje 70 oficira argentinske vojske moglo bi da bude optuženo za mučenje vojnika tokom Foklandskog rata 1982. godine.

Oficiri argentinske vojske, protiv kojih je pokrenuta istraga, sumnjiče se za više od 80 slučajeva mučenja, uključujući ubistva i izgladnjivanje do smrti, prenosi Bi-Bi-Si.

Udruženje argentinskih veterana pozdravilo je odluku Apelacionog suda, koji je prihvatio prethodnu presudu da se slučajevi mučenja vojnika mogu tretirati kao zločini protiv humanosti.

"Već 25 godina borimo se da ti slučajevi izađu u javnost i sada smo konačno zadovoljni. Naredne nedelje još više vojnika prijaviće mučenje kojem su bili podrvgavani", rekao je Ernesto Alonso, predsednik Centra za veterane Foklandskog rata.

Slučajevi koji bi moglu da budu pred sudom, između ostalih, su i pogubljenje dva vojnika, izgladnjivanje vojnika do smrti, kao i pribijanje kočevima za zemlju kao vid kažnjavanja.

Britanija i Argentina vodile su 1982. godine rat dug deset sedmica zbog Foklandskih ostrva, u Argentini poznatih kao Malvinas, koji su pod kontrolom Britanije od 1833. godine.

To je bio prvi rat u kojem je viđeno aktivno učešće pomorskih snaga posle Drugog svetskog rata.

U avgustu 1981. godine, general Leopoldo Galtijeri postao je predsednik Argentine u vojnom udaru. Nova vladajuća vojna hunta započinje planove za okupaciju Foklandskih ostrva, u nameri da skrene pažnju javnosti sa teške ekonomske situacije.

Prva neprijateljstva počinju 19. marta 1982, kada se grupa argentinskih radnika iskrcava na ostrvo Južna Xorxija.

Argentinske invazione snage iskrcavaju se i osvajaju Foklande 2. aprila, a odmah idući dan britanska premijerka Margaret Tačer naređuje vojni odgovor za preuzimanje ostrva.

Prema zvaničnim podacima, u ovom ratu poginulo je 255 britanskih vojnika, 746 je ranjeno, a uništeno je i oštećeno šest brodova i 34 aviona. Argetinci su izgubili 655 vojnika, 1.100 je ranjeno, a uništeno je pet brodova i 98 letelica.