Полицијски досије открива нове детаље о Менгелеу

Новинари редакције немачкој јавног сервиса МДР инвестигатив су током истраживања дошли до полицијског досијеа о нацистичком злочинцу Јозефу Менгелеу, који се до сада сматрао несталим.

Документа, која очигледно потичу из архиве аргентинске савезне полиције, садрже осетљиве податке о Менгеловим боравцима после Другог светског рата – и допуњују досадашња сазнања о његовом бекству и међународној потерници за њим. Према информацијама редакције МДР инвестигатив, досије је из архиве нестао 2002. године.

Из докумената се види да је Јозеф Менгеле у фебруару 1959. планирао да уђе у Немачку. У досијеу се налази и одговарајући захтев упућен аргентинским властима – који до сада није био познат.

Угледни историчар и стручњак за нацистички период Богдан Музијал детаљно је проучио копије досијеа и оценио их као аутентичне.

"Овај досије проширује наша досадашња сазнања. Показује се да су поједине државе очигледно имале конкретније информације него што се до сада претпостављало."

Менгеле је 1959. хтео да допутује у Немачку, а да ли је и био – не зна се

"Занимљиво је то што је у фебруару 1959. затражио путовање у Западну Немачку и то под својим правим именом. Знамо да су постојале гласине, знамо и да му је отац тада био болестан. То се поклапа. И сада имамо потврду да је заиста намеравао да дође као Јозеф Менгеле. То показује да се осећао сигурно. Рекао је – мој идентитет је прави, осећам се сигурно и идем чак у Немачку да посетим оца."

До сада су постојала само непотврђена сведочења о томе, каже Музијал за МДР инвестигатив.

На питање да ли је Менгеле заиста поново био у Немачкој, немачко Министарство спољних послова је за МДР инвестигатив навело да „нема информације о томе да је Јозеф Менгеле заиста путовао у Савезну Републику Немачку."

Менгеле у Аушвицу – селекција и брутални експерименти

Други светски рат завршио се пре 80 година, у Европи – 8. маја. То је био и крај Холокауста – убиства шест милиона Јевреја. У средишту тог геноцида налазио се логор Аушвиц-Биркенау, где је убијено више од милион људи. У том концентрационом логору Јозеф Менгеле је "радио као лекар".

Менгеле је био задужен за селекцију – то значи да је бирао међу затвореницима ко ће моћи да ради или да служи његовим бруталним медицинским експериментима, односно да остане у животу. Остали су одмах убијани у гасним коморама.

Почетком 1945. Аушвиц је ослободила Црвена армија.

Недуго потом Менгеле је нестао. Већ у мају 1945. савезници су за њим расписали потерницу због масовних убистава.

Бројни нацистички злочиници су после рата живели у Јужној Америци

Као и многи други нацистички злочинци, искористио је хаос послератног периода и 1949. побегао у Аргентину.

Бројни нацистички злочинци побегли су у Јужну Америку. Аргентина се – као и многе западне државе – рано фокусирала на борбу против комунизма. Нацисти су тада сматрани добродошлим савезницима.

"Све тадашње (западне) владе су примале немачке научнике. Па и Аргентина", каже Аријел Гелблунг из Центра "Симон Визентал" у Буенос Ајресу. Његова организација широм света трага за нацистичким злочинцима.

До данас није познато да ли је Менгеле у Аргентини заиста научно радио. Финансијски је био збринут – подржавала га је имућна породица. Живео је комфорно, у вили у једном од најбољих делова Буенос Ајреса. Није било очигледног разлога за бекство.

Ко је Менгелеу у Аргентини дојавио да треба да бежи?

Међутим, крајем педесетих година Менгеле је наводно добио информацију да му је неко на трагу. Био је део мреже бивших нациста који су међусобно помагали једни другима. Док се он 1959. склонио у Парагвај, Адолф Ајхман – један од главних организатора Холокауста – остао је у Буенос Ајресу.

То је за Ајхмана било кобно. Израелска тајна служба Мосад ушла му је у траг, отела га и одвела у Израел, где је осуђен на смрт и погубљен.

Јозеф Менгеле је, за разлику од њега, наставио да живи на слободи – прво у Парагвају, а затим у Бразилу.

Редакција МДР инвестигатив имала је увид у документе код једног колекционара и успела да их фотографише.

"Ови документи потичу из архиве аргентинске полиције. Овде је записано како су се ствари заиста одвијале – са тачним чињеницама и датумима", каже колекционар који жели да остане анониман.

Према сазнањима редакције МДР инвестигатив, досије је нестао пре више од 20 година. Зашто је толико дуго био сакривен? Полиција је, како тврди професор Данијел Фајерштајн са Центра за проучавање геноцида у Буенос Ајресу, покушавала да заштити саму себе.

"Пре него што је Ајхман био отет, Немачка је први пут послала информације Аргентини и тражила изручење Јозефа Менгелеа." Али када су аргентинске снаге безбедности стигле, Менгеле је већ био у бекству.

"Упозорен је чак два пута", каже Фајерштајн. Сумња се да су дојаве потекле из самих полицијских кругова. Покренута је интерна истрага. "Та интерна истрага је била тајна и уклоњена је из званичних досијеа."

Однос немачких власти према Менгелеу

У разним архивама у Буенос Ајресу, како наводи МДР инвестигатив – не постоје копије пронађеног полицијског досијеа. Међутим, идентични делови текста појављују се у другим документима – што потврђује његову аутентичност.

Из докумената немачког Министарства спољних послова произлази да је Немачка тек крајем 1959. Аргентини упутила захтев за Менгелеово изручење. Три године раније, Менгеле је под својим правим именом поднео захтев за пасош у немачкој амбасади.

Аргентинска полиција, је очигледно знала где се Менгеле налази. Из досијеа се такође види да је аргентинска полиција још у јануару 1960. била обавештена да је Менгеле побегао у Парагвај.

"Занимљиво је да је Аргентина знала где се налази. Ни ја то нисам знао", каже историчар Мусијал.

Још исте године Менгеле је побегао даље – у Бразил. Из досијеа произлази да је бразилска полиција још од 1963. од аргентинских власти тражила све податке о Менгелеу – укључујући отиске прстију и фотографије. То указује да је полиција имала конкретне сумње да се Менгеле налазио на територији Бразила.

Шта су у то време знале немачке власти? Спољна обавештајна служба БНД сарађивала је са Менгелеовим помагачима – а до данас дозвољава увид у врло ограничен број докумената.

На упит редакције МДР инвестигатив, БНД одговара: "У увид у списе о (…) ратним злочинцима и особама оптуженим за нацистичке злочине у Јужној Америци већ су имали научници и медијски радници. Не може се унапред рећи када ће који документи бити доступни јавности (...)."

Критичари и данас замерају немачкој држави да је врло мало радила на разоткривању сарадње и веза са нацистичким злочинцима – или чак да је потпуно заказала.

С тим се не слаже историчар Мусијал: "Заказати би значило да је држава заиста хтела да их гони. А у случају Менгелеа се види да те воље уопште није било." Зато, тврди он, држава није заказала. "Напротив – била је успешна. Јер њен циљ је заправо био: не гонити."

Менгеле је до смрти 1979. живео под лажним именом у Бразилу. Његов гроб откривен је 1985.

Овај поново пронађени полицијски досије отвара нова питања – о саучесништву Аргентине, Бразила и Немачке и односу према једном од најокрутнијих нацистичких злочинаца.