Mračne scene iz Grada svetlosti – posle nasilnih protesta Francuska uvodi delimični policijski čas

Sebastijan Lekorni naglasio je da će lokalni gradonačelnici dobiti ovlašćenja da uvedu delimični policijski čas tamo gde je to neophodno, kako bi zaštitili građane i imovinu nakon nasilnih protesta koji su tokom vikenda potresli Francusku.

Lekorni je najavio da će vlada izdvojiti sredstva za obnovu područja pogođenih neredima, ali je naglasio da će troškove snositi oni koji su odgovorni za uništavanje imovine.

"Biće donet zakon kojim će se obezbediti da oni koji su oštetili imovinu moraju i da plate nastalu štetu", poručio je Lekorni.

Najavio je i uspostavljanje fonda za naknadu zarada zaposlenima koji zbog nereda i pljački nisu u mogućnosti da rade.

Prema njegovim rečima, u Parizu danas počinje opsežna istraga u kojoj će učestvovati 200 istražitelja, a koji će analizirati snimke nasilja zabeležene tokom vikenda.

Lekorni je naveo da će protiv oko 80 odsto osoba uhapšenih tokom nereda i pljački biti pokrenut krivični postupak.

"Francuzi žele da znaju kako je došlo do nereda, kako se sve odvijalo i kako je ovakvo nasilje moglo da se dogodi u našoj zemlji", istakao je premijer.

Opljačkano i uništeno 1.500 prodavnica i preduzeća

Nakon što su se demonstracije tokom vikenda protiv rastućih troškova života, uključujući dobro državno obrazovanje, pretvorile u nasilne, procenjuje se da je opljačkano i uništeno 1.500 prodavnica i preduzeća.

Poslednji podaci pokazuju da je sinoć u Parizu registrovano 30.000 pljačkaša i 8.000 učesnika nereda, saopšteno je iz pariske policije. Povređeno je 118 policajaca, od kojih je troje hospitalizovano. Gradska skupština u francuskom gradu Limožu zahvaćena je velikim požarom nakon što je grupa demonstranata provalila u zgradu.

Interventna policija je u više navrata ispalila suzavac i vodene topove na masu. Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je u subotu povređeno oko 1.000 policajaca, od kojih sedam teško.

U Francuskoj su kružile glasine da bi predsednik Emanuel Makron mogao da uvede privremeni policijski čas u delovima zemlje ili čak da proglasi vanredno stanje kako bi smirio atmosferu. Na kraju je iskoristio televizijsko obraćanje naciji u nedelju da pozove na nacionalno jedinstvo i pokuša da uveri francusku javnost da će počinioci nasilja biti kažnjeni.

Generalna sekretarka sindikata CGT, Sofi Bine, optužila je Makrona da nije odgovorio na zabrinutost studenata, krizu troškova života ili sve manji kvalitet javnih usluga u Francuskoj.

Ko je kriv za nasilje na ulicama

Izgleda da je tu palicu predao premijeru Lekorniju, navodi Bi-Bi-Si. Mnogi u Francuskoj optužuju njega i njegovog ministra unutrašnjih poslova da su bili loše pripremljeni za proteste u subotu.

Predsednica donjeg doma francuskog parlamenta Jel Bron-Pive kaže da želi da pokrene istragu o tome šta se tačno dogodilo ovog vikenda i zašto.

"Stvari su mračne u Gradu svetlosti“ grafiti su koji se mogu videti u francuskoj prestonici pored niza razrušenih prodavnica.

Makronov mandat je na izmaku, u toku je žestoka trka za njegovog naslednika. Glasaće se za šest meseci. Predsednički kandidat iz antiimigracione nacionalističke desnice (Marin le Pen) i antikapitalističke levice (Žan-Lik Melanšon) bore se da dospeju na naslovne strane.

To dodatno pojačava trenutne tenzije u Francuskoj – i u politici i na ulicama.

Parlament je paralizovan, duboko podeljen između tri suprotstavljena politička bloka.

Francuska se suočava i sa finansijskim problemima. Investitori očekuju od države da stavi pod kontrolu svoj rastući javni dug, ali francuska vlada se brine rečima da će još više ljudi izaći na ulice, ako smanji javne usluge ili socijalnu pomoć.

Ljudi širom Francuske bili su šokirani i uznemireni subotnjim događajima. Slike suzavaca sa ulica, pljački prodavnica i zapaljenih javnih zgrada zabrinule su naciju.

"Dok mi brinemo za svoju bezbednost, oni koriste ovu situaciju kao politički fudbal pre predsedničkih izbora“, rekao je učitelj i otac troje dece Eduar, prenosi Bi-Bi-Si reagovanje anketiranih građana.

Talas masovnih protesta u Francuskoj počeo je sredinom septembra kao lokalni štrajk i bunt učenika i nastavnika u jednoj srednjoj školi u siromašnijem predgrađu Pariza Kreteju, a povod su bili katastrofalni uslovi u prosveti – hroničan nedostatak profesora, prenatrpane učionice i zapuštene, oronule školske zgrade.

Protesti su se radikalizovali i proširili na srednje škole i fakultete širom zemlje, praćeni masovnim blokadama i sukobima sa policijom.

Demonstracijama su se pridružili sindikati, roditelji i aktivisti nekadašnjeg pokreta "Žuti prsluci", a prvobitnim zahtevima za reformu obrazovanja priključili su se i masovni ulični protesti protiv visokih troškova života, rasta cena goriva i vladinih mera štednje.