Afrički Divlji zapad: Britanske linije u pesku i smrtonosna zlatna groznica na granici Sudana i Egipta

Desetine tela uvijenih u maslinastozelena šatorska krila i šarenu ćebad ležala su razbacana oko kratera bombi koje su eksplodirale po primitivnim kopovima improvizovanog rudnika zlata na spornoj granici Sudana i Egipta. Na kapama nekolicine ubijenih još su bile pričvršćene rudarske svetiljke, dok su preživeli, namesto zlata, počeli da kopaju grobove. U eksplozijama je ubijeno oko 200 i ranjeno više od 150 ljudi. Sudan za napade optužuje susedni Egipat, sa kojim se oko Halaibskog trougla spori bezmalo 130 godina.

Skoro 200 svežih raka iskopano je na sada već prilično velikom groblju u Džabal el Ukadjatu, na kojem su sahranjena tela rudara stradalih u seriji nesreća i akcija egipatskih snaga bezbednosti u području koje svojataju vlasti dve države – Egipta na severu i Sudana na jugu granice koju su u dva navrata povlačili Britanci.

Eksplozije oko rudnika zlata u Džabal el Ukadjatu izazvale su ozbiljno nezadovoljstvo u Sudanu, koji je, odmah, za ovu akciju optužio Egipat, tvrdeći da su avioni iz te države sličnu akciju izveli i u junu, kada je stradalo petnaestak rudara.

Svega nekoliko dana kasnije, nepoznati napadači su u Kartumu ubili dvojicu Egipćana.

Kairo se nije direktno oglašavao povodom vazdušnog udara, navodeći da je vojska preduzela akcije kako bi zaustavila nelegalne potrage za zlatom u pustinji.

Egipat je, takođe, naveo da su pre početka operacije deljeni leci kojima su civili upozoreni da se sklone sa ovog područja.

"Predajte se i napustite opremu. Vaši životi su važniji od mašina", pisalo je na jednom od letaka.

Britanci su krivi za (skoro) sve

Halaibski trougao i obližnji Bir Tavil predmet su spora između dve države još od kraja 19. veka kada su Britanci, u dva navrata, vukući linije duž 22. paralele, odredili granice teritorija koje su, netom, oteli od Osmanskog carstva.

Ove teritorije, iako, sporne nisu predstavljale preterano veliki problem u odnosima dve države, sve dok nasilje koje je pratilo početak građanskog rata u Sudanu pre tri godine, nije ka severu poteralo milione izbeglica, od kojih su se neki bacili na potragu za zlatom u ovim regionima.

Zlatna groznica je, odmah, izazvala procvat različitog kriminala, pa je ovaj region postao stecište švercera svakojakih vrsta – od krijumčara oružja, goriva i hrane, do trgovaca belim robljem.

Zlato je glavna valuta u trgovini u kojoj iz Egipta stiže jeftino gorivo, hrana i oprema za rudnike, dok se u suprotnom smeru krijumčare ljudi, životinje i hemikalije koje je vlada u Kairu odavno zabranila.

U Bir Tavilu je situacija još složenija jer u tom regionu nema puteva, telekomunikacija, vlasti, policije, sudova i bilo kakve infrastrukture. Ipak, to ne znači da u vrelim, stenovitim planinama ne živi niko.

Afrički Divlji zapad

Poslednjih godina, zemlja koju ne žele ni Sudan ni Egipat, pretvoren je u afrički Divlji zapad u kojem za zlatom tragaju svežepridošli doseljenici ili bande koje za zlatom tragaju uz pomoć bagera i drugih teških mašina.

Vlasti u Kairu, kako se čini, nisu želele da se proširi dalje na jug države pa su na švercere i kriminalce poslali helikoptere, snajperiste i teško naoružanje u čijim su akcijama, do sada, stradale stotine ljudi.

Dodatni problem predstavlja činjenica da vlasti u Kartumu, zauzete građanskim ratom, nisu u tom regionu uspostavile bilo kakvo vojno ili policijsko prisustvo, niti je obavljena demarkacija granice.

Obe strane za ovaj haos krive Britance, koji su 1899. godine povukli liniju prema kojoj je region ostao u granicama Egipta, da bi tri godine kasnije predali kontrolu Kartumu, pre svega jer je prestonica Sudana bliža.

Problem je, suštinski, nastao kada su u spornim regionima otkrivena nalazišta uranijuma, bakra, zlata i granita, pa su se vojske dve države u nekoliko navrata sukobljavale tokom poslednje decenije 20. veka.

U međuvremenu, dobro su se naoružali i šverceri sa obe strane granice, pa su se na meti njihovih napada našli egipatski vojnici i policajci, koji su u region upućeni kako bi zaustavili krijumčarske kanale kojima dnevno prolazi do 200 teških vozila.

U trogodišnjem građanskom ratu, do sada, stradalo je između 200.000 i 400.000 ljudi, dok su Ujedinjene nacije izbrojale više od 11 miliona izbeglica. Posle početnih uspeha pobunjeničkih Snaga za brze intervencije, sudanska vojska je preuzela inicijativu, ali je se borbe i dalje vode na nekoliko mesta na jugu države.

Zvanično, Sudan je prošle godine izvezao oko 4,9 tona zlata u Egipat, ali se procenjuje da je švercerskim kanalima prošla deset puta veća količina ovog metala.

Gram zlata se u Sudanu, navode lokalne humanitarne organizacije, može kupiti za 55 dolara za gram, dok na egipatskoj strani granice cena dostiže do 85 dolara. U ostatku sveta, gram zlata vredi 134 dolara.

Prema podacima sudanske Centralne banke, iz trezora je 2021. godine nestalo 32,7 tona zlata, vrednog 1,9 milijardi dolara. Kontrola nad putevima zlata smatra se jednim od glavnih razloga za razbuktavanje konflikta u Sudanu.

General Hamdan protiv generala El Burhana

Raspad Sudana, suštinski, predstavlja proizvod borbe za prevlast između dvojice kontroverznih generala, koje je u vrh političke scene izbacio odlazak autokratskog lidera Omara el Bašira, zbačenog posle serije demonstracija 2019. godine.

Politički kraj Omara el Bašira, koji u zatvoru čeka ishod serije suđenja zbog raznoraznih zločina i korupcionaških afera, na najbolji je način iskoristio njegov nekadašnji proteže – bivši gonič kamila, optuživan da je tokom darfurske krize predvodio kaznene ekspedicije.

Odmah pošto su demonstranti naterali El Bašira da se povuče sa političke scene, general Muhamed Hamdan odrekao se "političkog oca" i samoproglasio se za prodemokratskog lidera sa jasnom željom da, nadalje, predvodi Sudan.

Gotovo istovremeno, uspostavio je prilično maglovite odnose sa ruskom kompanijom "Vagner", čiji plaćenici obezbeđuju rudnike zlata u Sudanu i oružjem snabdevaju oko 70.000 vojnika, koliko pod komandom ima general Hamdan.

Njegov najveći rival, komandant sudanske vojske general Abdel Fatah el Burhan već godinama je centralna ličnost u političkom životu Sudana, iako njegova biografija pre 2019. godine uključuje i ulogu u darfurskoj krizi, pošto je u jeku pokolja bio komandant vojnih jedinica raspoređenih na teritoriji te provincije.

Poput glavnog rivala, iskoristio je slabljenje moći El Bašira, pa je posle serije prevrata zaseo na mesto prvog čoveka Sudana, pojačavajući vremenom uticaj na sve sfere života u toj državi.

Teške reči koje su poslednjih godina razmenjivali lideri sukobljenih strana navele su analitičare na zaključak da rat u Sudanu, suštinski, predstavlja borbu za opstanak, koja će biti okončana tek kada jedan od njih dvojice, politički ili bukvalno, bude eliminisan.