Francuska, dan posle masovnih nereda – jedna osoba preminula, gotovo 1.800 uhapšenih

Protesti širom Francuske u subotu su prerasli u nerede, tokom kojih je zapaljena jedna gradska većnica, opljačkane prodavnice, a brojne zgrade ispisane grafitima, dok su se nasilne grupe sukobljavale sa policijom u gradovima širom zemlje.

Jedan demonstrant preminuo je nakon srčanog udara tokom protesta u Parizu, gde je policija uhapsila rekordnih 855 osoba.

Širom Francuske privedeno je oko 1.800 ljudi, a više od 500 policajaca je povređeno, saopštio je ministar unutrašnjih poslova.

U protestnim šetnjama u desetinama gradova učestvovalo je više od pola miliona ljudi, što je označilo spajanje studentskog pokreta, koji traje već mesec dana, sa širim nezadovoljstvom građana zbog rasta troškova života i pogoršanja javnih usluga.

Iako su stotine hiljada ljudi protestovale mirno, nasilne grupe napadale su javne zgrade, pljačkale luksuzne butike i supermarkete, kao i policijska vozila i službenike.

"U našoj Republici nema mesta nasilju", poručio je predsednik Francuske Emanuel Makron na društvenoj mreži Iks, dok su neredi trajali u subotu uveče.

"Oni koji su uništavali imovinu, napadali prefekture i preduzeća, pljačkali čak i naše gradske većnice, biće krivično gonjeni i kažnjeni", istakao je Makron.

Velika akcija čišćenja i sanacije štete

U gradovima širom Francuske, od Lila na severu do Marselja na jugu, kao i od Strazbura na istoku do Bordoa na jugozapadu, počela je velika akcija čišćenja i sanacije štete.

U Bordou je grupa maskiranih demonstranata upala u rezidenciju lokalnog prefekta.

U Parizu su razbijeni izlozi, spaljeni bicikli i ispisane parole svedočili o danu koji je počeo uglavnom mirnim demonstracijama, ali se kasnije pretvorio u nasilje.

U Limožu radnici procenjuju štetu na zgradi gradske većnice staroj 143 godine, koja je delimično uništena u podmetnutom požaru.

Makronova vlada pod sve većim pritiskom

Neredi su povećali pritisak na predsednika Makrona i njegovu vladu, uoči predsedničkih izbora zakazanih za sledeću godinu.

Premijer Sebastijen Lekorni poručio je da vlada neće dozvoliti da bude "zastrašena" nasiljem, a za nerede je optužio "ultralevicu i kriminalce".

Ministar ekonomije Rolan Leskir obećao je podršku vlasnicima preduzeća koji su pretrpeli štetu.

Protesti su dodatno pojačali političke tenzije u Francuskoj, gde je levičarska opozicija ranije zatražila ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza, kritikujući postupanje policije prema demonstrantima.

Liderka francuske krajnje desnice Marin le Pen ocenila je da su izgrednici ponovo bacili senku na proteste zbog pada kupovne moći građana i optužila krajnju levicu da opravdavanjem nasilja pokušava da gurne Francusku u haos.

"Oslobodićemo Francuze pogubne Makronove politike i zaštititi ih od nasilja krajnje levice", poručila je Le Penova.

Protesti su počeli prošlog meseca zbog loših uslova u školama i nedostatka nastavnika u siromašnijim predgrađima, a potom su prerasli u širi pokret protiv nejednakosti, smanjenja javne potrošnje i rasta troškova života.