Kos: EU bi do 2030. godine mogla da dobije dve ili tri nove članice, Srbija će morati da uradi više

Srbija nije među četiri zemlje kandidata za koje Evropska komisija priprema mape puta sa okvirnim rokovima za završetak pregovora, poručila je komesarka za proširenje Marta Kos u Evropskom parlamentu.

Kos je istovremeno najavila da bi Crna Gora mogla da potpiše pristupni ugovor sa EU već na leto sledeće godine, što bi otvorilo put članstvu 2028. godine.

"Jasno je da Srbija nije u ovom paketu zemalja predvodnica. Srbija će morati da uradi više", poručila je Kos i dodala da će se videti da li će Vlada Srbije samo govoriti da želi članstvo u EU ili će konkretno raditi na tome, posebno kada je reč o strateškom usklađivanju i zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici..

Predstavljajući predloge Komisije za pripremu proširenja pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta u Strazburu, Kos je najavila i ambiciozniji model postepene integracije kandidata pre članstva, ali uz strože uslove, uključujući punu stratešku i spoljnopolitičku usklađenost sa EU.

Komisija će 28. oktobra predstaviti mape puta sa okvirnim rokovima za Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju, koje je označila kao četiri predvodnika procesa proširenja.

Prema proceni Kos, Crna Gora bi mogla da potpiše pristupni ugovor na leto 2027, nakon što tehnički deo pristupnih pregovora završi do kraja ove ili početkom sledeće godine.

"Već pripremamo pristupni ugovor, koji bi mogao da bude potpisan sledećeg leta. Zatim sledi ratifikacija, koja može da traje od jedne do dve godine, zavisno od situacije u pojedinim članicama", rekla je Kos.

Time bi se otvorio put da Crna Gora postane 28. članica Evropske unije 2028. godine, što je cilj koji je Podgorica ranije postavila.

Postepena integracija – više mogućnosti, ali i stroži uslovi

Evropska komisija namerava da kandidatima ponudi šire mogućnosti za uključivanje u politike i sektore EU pre članstva, ali će zauzvrat tražiti više – pre svega stratešku usklađenost i punu usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

"Do sada smo instrumente poput SEPA ili rominga nudili svim kandidatima. Sada ćemo mnogo više insistirati na strateškoj usklađenosti sa EU, ali i na punoj usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom", rekla je Kos.

Komisija će sa svakom zemljom posebno razmotriti mogućnosti dublje integracije, u zavisnosti od njene spremnosti, ali i interesa same EU, posebno u oblastima poput veštačke inteligencije i kritičnih sirovina.

Kos je naglasila da novi koncept, koji će biti detaljnije predstavljen krajem oktobra, nije zamena za članstvo, već će biti namenjen samo kandidatima koji ozbiljno rade na pristupanju Uniji.

Pitanja članova Odbora

Kos je, odgovarajući na pitanja članova Odbora, rekla da je svesna različitih područja i aspekata.

Članove AFET-a najviše je zanimalo predloženo glasanje kvalifikovanom većinom i ograničavanje prava veta u određenim oblastima, poput donošenja sankcija, ali i kako će pristupanje Ukrajine uticati na Uniju, budući da je ta zemlja još uvek u ratu.

Mihael Galer iz Evropske narodne stranke (EPP) ocenio je da je dokument ambiciozan i dodao da se posebno slaže oko glasanja kvalifikovanom većinom kako ne bi došlo do blokada, ali se zapitao da li zemlje članice žele to da prihvate.

Čaba Dometor iz grupe patriote za Evropu rekao je da smatra da su potrebni jasni propisi i koje su posledice pristupanja zemlje u ratu Evropskoj uniji.

Dan Barna iz grupe Obnovimo Evropu ocenio je da dokument šalje poruku zemljama kandidatima, dok je Tomas Vajc iz grupe Zeleni upitao kako EK namerava da proverava sprovođenje uslova uz ocenu da akcenat ne bi trebalo da bude na spoljnoj politici.

Stanislav Stojanov iz grupe Evropa suverenih nacija rekao je da je odstupanje od donošenja jednoglasnih odluka moćan element kojeg EK sada hoće da se reši i rekao da je najbitnije da se ispune preduslovi.

Željana Zovko iz EPP rekla je da bi pažljivo trebalo da se pripazi na Zapadni Balkan, a posebno na Bosnu iz Hercegovinu, kao i da je zabrinjavajuće što je ta zemlja izostavljena iz planova EK i da je neophodno da se otvore pregovori sa njom.

Matjaž Nemec iz grupe Progresivnog saveza socijalista i demokrata upitao je Kos kako gleda na ulogu EK na sprečavanje bilateralnih odnosa kao prepreka, dok je Tonino Picula iz iste grupe rekao da je bitno da nove zemlje članice uđu u Uniju usklađene sa spoljnom politikom i vladavinom prava.

Nezavisni član EP Gregor Braun upitao je Kos ko je doneo odluku za Ukrajinu da bude predvodnik među zemljama kandidatima i rekao da je veoma opasno da se zemlja koja je u ratu uvede u EU.

"Geopolitika i proširenje su povezani, kao i zasluge"

Kos je na kraju rasprave rekla da računa na debatu o predstavljenom dokumentu i rekla da je procena EK da je proširenje moguće, ali da postoje stvari koje moraju da se promene da EU bude jača.

"Otvoreni smo za vaše ideje. Ovde se ne radi samo o proširenju već i pripremama. Postoji veza između vladavine prava i sredstava. Geopolitika i proširenje su povezani, kao i zasluge. Geopolitika nam govori zašto je proširenje važno. Vodimo računa i o proračunskim implikacijama. Imamo mogućnost za proširenje. Do 2030 mogli bismo da imamo dve, tri nove članice, Uspeh počiva na dobrovoljnoj osnovi. Ne tražimo ni od koga da postane članica, to je na zemljama kandidatima", rekla je Kos.

Zaključila je i da je bitno da se građanima EU objasni šta i za Uniju znači proširenje u bezbednosnom smislu, odnosno da proširenje nosi veću bezbednost.

Kos je na kraju ponovila da će se o dokumentu raspravljati na samitu EU koji se održava u Briselu 15. i 16. oktobra.