Европска комисија предложила нова правила проширења – Србија без мапе пута

"Већа Унија морала би да буде флексибилнија и ефикаснија у доношењу одлука", рекла је Марта Кос представљајући план.

Комисија зато предлаже ширу примену квалификоване већине у областима у којима постојећи уговори то омогућавају, како би се смањио број одлука које једна чланица може да блокира.

Кос је као могуће примере навела санкције, борбу против пореских превара, али и поједине међукораке током приступних преговора.

Предлаже се и шира примена такозване појачане сарадње, која омогућава групи земаља да напредује у одређеној области, уз могућност да им се остале чланице придруже касније.

Нови осигурачи против назадовања

Други део предлога односи се на нове заштитне механизме против назадовања будућих чланица након пријема у ЕУ.

У случају озбиљног кршења обавеза преузетих током преговора, посебно у области владавине права, демократије и основних права, Комисија предлаже могућност ускраћивања европских фондова или ограничавања права гласа. Механизми би могли да се примене и у случају озбиљног кршења принципа "лојалне сарадње" међу чланицама.

"То је полиса осигурања како бисмо могли да реагујемо ако буде потребно", рекла је Кос.

Према њеним речима, заштитне мере примењивале би се само у случају кршења правила, док би нове чланице иначе имале потпуно иста права као постојеће.

"Не желимо чланство у два нивоа. Све чланице, укључујући нове, имаће једнака права", нагласила је Кос.

Комисија предлаже и да будуће чланице добровољно преузму обавезу да неће користити вето у наредним процесима проширења када је реч о билатералним споровима. Таква декларација не би била део приступног уговора.

Мапе пута само за четири кандидата

Комисија ће 28. октобра, заједно са годишњим извештајима о проширењу, представити посебне мапе пута за Црну Гору, Албанију, Украјину и Молдавију, које је означила као четири предводника процеса проширења.

Мапе пута требало би да утврде наредне кораке, конкретне циљеве и оквирне рокове и тако учине пут ка чланству предвидљивијим, али ће бити прилагођене нивоу напретка сваке земље.

Кос је рекла да такве мапе у овој фази имају смисла само за земље које су довољно одмакле у приступном процесу и реформама.

Србија је остала ван групе земаља за које ће Комисија понудити конкретнији временски оквир приступног процеса, док је, по оцени Брисела, најдаље одмакла Црна Гора, која би технички део преговора могла да заврши крајем ове или почетком следеће године. Радна група већ припрема приступни уговор, а према речима Кос, ако све буде текло према плану, његово потписивање било би могуће током наредне године.

Постепена интеграција – уз додатне услове

Комисија предлаже и амбициознији концепт постепене интеграције, посебно значајан за кандидате који су још удаљени од чланства. Детаљан план биће представљен крајем октобра и прилагођен нивоу спремности и потребама сваке земље.

Као услове за укључивање у додатне политике и секторе ЕУ, Кос је навела напредак у реформама, стратешку усклађеност и поштовање заједничких вредности.

На питање да ли нови концепт може да се примени и на Србију, имајући у виду низи степен њене спољнополитичке усклађености са ЕУ, Кос је одговорила метафором о аутомобилу.

"Можемо да помогнемо ако се аутомобил креће. Ако стоји или чак иде уназад, онда то нема смисла", рекла је Кос, додајући да су реформе "неопходно гориво" у мотору аутомобила на путу ка ЕУ.

Кандидати који испуне услове могли би пре чланства да буду укључени у додатне области, попут енергетике, транспорта, вештачке интелигенције, безбедности и одбране.

Кос је нагласила да постепена интеграција "није замена за пуноправно чланство, већ да треба да убрза проширење". Досадашњи примери укључују СЕПА и постепено укидање трошкова роминга.

Према процени Комисије, ЕУ у већини политика може да прими нове чланице без великих промена, али ће у појединим областима бити потребна прилагођавања.

Посебно питање представља Украјина због величине и продуктивности њеног пољопривредног сектора. Комисија зато предлаже посебне аранжмане за осетљиве пољопривредне производе, како будуће чланство Украјине не би негативно утицало на пољопривреднике у садашњим чланицама.

"Наша процена је јасна – проширење је данас могуће", закључила је Кос, уз оцену да ЕУ истовремено мора да припреми ефикасније одлучивање, институције и механизме за заштиту владавине права.

Дуго очекивани предлози Комисије биће основа за дебату о наредним корацима у проширењу до краја године, почев од састанка лидера ЕУ 15. октобра.