Panamski kanal i dalje se smatra inženjerskim čudom – ko je za prolazak platio najvišu, a ko najmanju taksu
Blokada značajnih pomorskih pravaca poput Ormuskog moreuza pokazala je kakav je značaj nesmetanog transporta i da se posledice brzo osete u svim delovima sveta, pa i u Srbiji. Jedan od takvih pravaca je Panamski kanal kojim prolazi pet odsto svetske pomorske trgovine. Ovaj kanal dodatno je u fokusu velikih sila od početka drugog mandata američkog predsednika. Na tom mestu suprostavljeni su pre svega interesi Kine i Amerike, a kako se u tome snalazi Panama – proveravala je ekipa RTS.
Poslednjeg dana 1999. godine u podne, uprava nad kanalom predata je Panami. Od tada do danas ovaj veštački kanal omogućava brodovima da put skrate za dvadesetak dana, pa samim tim i troškove transporta. Takvu mogućnost koristi u proseku 13.000 brodova godišnje.
Punih 112 godina Panamski kanal smatra se inženjerskim čudom koje spaja Karipsko more, odnosno Atlantik i Pacifik. Da bi to bilo moguće, koristi se sistem od tri prevojnice koje iz jednog okeana podižu brodove na 26 metara visine do jezera Gatun i zatim ih spuštaju prevojnicama do drugog okeana. Cela procedura traje osam do deset sati.
"Kapije koje vidite iza nas, to su i dalje iste kapije iz 1914. godine. Ono što radimo je da ih svakih 10 do 13 godina vadimo radi održavanja", kaže Densel Maršal iz protokola Panamskog kanala.
Najvišu taksu platio kontejnerski brod
Takse koje ubire Panami donose između pet i osam odsto BDP-a. One, međutim, nisu iste za sve brodove.
U Panamskom kanalu ističu da je najvišu putarinu platio jedan kontejnerski brod.
"Najvišu putarinu na kanalu platio je kontejnerski brod, preko milion dolara. A najnižu putarinu platila je osoba koja je preplivala kanal 1928. godine. Izmerili su tog čoveka, bio je visok 165 centimetara, imao je 63 kilograma, pa su mu prema visini i težini naplatili 36 centi", priča Densel Maršal.
Izgradnja dodatnih rezervi vode
U planu je dalji razvoj kanala, pre svega logističkog puta na zapadnoj strani, odnosno luka Korozal i Farfan, kao i formiranje novog jezera kako sušne godine ne bi ugrožavale rad kanala.
"Ideja je da imamo rezervoar vode kako bismo zadržali dovoljno vode za stanovništvo, za brodove koje trenutno propuštamo i za proizvodnju električne energije. Dakle, kanal koristimo u tri glavne svrhe: za piće, za prolaz brodova, a takođe i za proizvodnju struje", rekao je sagovornik RTS-a.
Osim novih luka, Panama planira da ovim vodnim putem u naredne četiri godine prođe i gasovod koji bi imao kapacitet od 397.500 kubnih metara gasa dnevno.
U međuvremenu, prvi put u istoriji upravu nad kanalom preuzela je jedna žena.
Коментари