Buka borbenih aviona nad glavama kupača u Egejskom moru - Grčka i Turska zveckaju oružjem, Kipar se "igra vatrom"

Par aviona F-16 prozujao je iznad glava iznenađenih turista, Turaka i Grka, koji su se poslednjih dana maja, otvarajući turističku sezonu, sjatili na egejska ostrva. Buka mlaznih motora odjek je novih varnica između Ankare i Atine oko turskog koncepta "Plave domovine" i grčkog odgovora - besomučne kupovine oružja.

Generalštab grčkih oružanih snaga je, od početka godine, izbrojao 159 incidenata u kojima su turski vojni avioni povredili vazdušni prostor Grčke. Godinu pre, registrovano je 225 takvih slučajeva.

Između kupača i mlaznih aviona, nekako, umešali su se i eksplozivna plovila i pomorske mine, koji su, namerno ili ne, sa ukrajinsko-ruskog fronta doplovili do grčkih ostrva, kao upozorenje u kojem bi se pravcu, ako stvari krenu naopako, situacija mogla kretati.

Misterija ukrajinskog drona iz kojeg je izvađeno i kasnije detonirano oko 300 kilograma eksploziva još nije ni izbliza rešena, kada su ribari na Kritu otkrili nepoznatu loptastu napravu, koji su odmah proglasili za minu i izazvali pravu paniku u čitavom regionu.

Istragom je utvrđeno da je pomorska mina sa Krita ustvari deo projektila koji ispaljuje protivavionski sistem "Osa" koji u naoružanju imaju oba učesnika rata u Crnom moru, ali i Grčka, čiji su primerci nedavno upotrebljavani tokom vežbi u zalivu Souda na Kritu.

Kad borbeni avioni preleću kupače

Taman kada se panika zbog misterioznih objekata smirila, nad grčkim ostrvom Kastelorizo, svega tri nautičke milje udaljenim od turske obale, proleteo je par aviona F-4, što je izazvalo burne reakcije u Ankari, koja je poslednjih nedelja i sama doprinosila tenzijama organizujući pomorske manevre neobično nalik desantima na grčka ostrva na koja poloaže prava.

"Naša prava i interesi u Egejskom moru, na istočnom Mediteranu i Kipru zasnovani su na istorijskim, pravnim i legitimnim odnosima. Nećemo prihvatiti maksimalističke inicijative usmerene ka stvaranju stanja svršenog čina", rekao je turski ministar odbrane Jašar Guler.

Gro besa turskog ministra usmeren je ka Kipru, čije su vlasti nedavno potpisale sporazum o odbrambenoj saradnji sa Indijom, što je u Ankari protumačeni kao prvi korak ka kupovini hipersoničnih protivbrodskih projektila "brahmos", indijske verzije ruske rakete "oniks".

Ankara: Kipar se igra vatrom

"Kipar se igra vatrom", naslov je kojim je dnevnik Hurijet obznanio da kiparski Grci, za 1,2 milijarde dolara, nabavljaju projektile dometa nekoliko stotina kilometara.

Indijska publikacija Džaipur dajalog je otišla i korak dalje, pa je pod naslovom "Indija naoružava Kipar protiv Turske", nabavku projektila "brahmos" objasnila kao kontraodgovor Grka na nove turske projektile velikog dometa.

Druga stvar koja je ozbiljno uznemirila Tursku je američka najava da će prvi borbeni avioni F-35 stići u Grčku do kraja 2028. godine, posebno jer je Vašington pre izvesnog vremena "izbacio" Ankaru iz tog programa zbog kupovine ruskog sistema S-400.

Turska se odmah bacila na razvoj sopstvenog aviona pete generacije, te potpisala sporazum sa Britanijom, kojim joj se otvaraju vrata za kupovinu polovnih "jurofajtera" iz Katara, Omana i Velike Britanije za oko 15 milijardi dolara. Taj manevar tumači se kupovinom vremena dok novi turski lovac ne bude spreman za upotrebu.

Ankara je, prethodnih godina, predstavila čitav arsenal novog oružja – nosač dronova, haubice, tenkove, bespilotne letelice i prototip borbenog aviona pete generacije, što su analitičari ocenili kao upozorenje potencijalnim protivnicima.

Umerenije snage na obe strane Egejskog mora nadaju se da će lideri u Atini i Ankari diplomatiju pretpostaviti oružju, te da će sporna pitanja biti rešena kakvom međunarodnom arbitražom.

Erdoganova "Plava domovina" i 25. meridijan

Novi talas tenzija proizvod je spekulacija da bi se pred turskim parlamentom, uskoro, mogao naći predlog zakona kojim bi Ankara preuzela prava nad nizom pomorskih zona, uključujući i one na koje prava polažu članice Evropske unije, Grčka i Kipar.

Koncept "Plave domovine", koji sa manjim ili većim intenzitetom provejava turskom politikom već dve decenije, suštinski, predstavlja otklon od stanja stvari prema kojem su teritorijalne vode određene položajem grčkih ostrva, tražeći da ubuduće taj pojas bude definisan od kopnenih granica država.

Zvaničnici vlade turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana tvrde da ovaj predlog ne predstavlja pretnju Grčkoj, jer se njime, osim u slučaju rata, i dalje priznaje pojas teritorijalnih voda širok šest nautičkih milja.

Osim ostrva, teritorijalnih voda, istorije i rudnih bogatstava, sukob Turske i Grčke, neminovno, prelio se i na trpeze, pa su dve države pokrenule ozbiljne akcije kako bi u tekovine sopstvenih kuhinja, ekskluzivno, upisale i škembiće.

Škembe čorba u Turskoj ili paca u Grčkoj, na oko deluju istovetno i imaju prilično sličan ukus, sve do trenutka dok se kuvari iz dve države ne upuste u raspravu da li je ovo jelo prva, tokom Homerovog pokolja prosaca, prva skuvala Odisejeva supruga Penelopa, ili potiče iz pustahija Anadolije.

Tenzije, na volšeban način, prestaju vikendom, kada Turska i Grčka ne usmeravaju borbene avione jedne ka drugim, ostavljajući turistima da ručaju na miru, oslobođeni buke koju stvara probijanje zvučnog zida.

Među turistima iz dve države, poslednjih godina, nisu beleženi kakvi ozbiljniji incidenti, pa se najmanje dva miliona Grka i Turaka, kojiko ih svake godine letuje na rivalskim državama, nada da bi turistički detant mogao preći i u političke vode.