Veštačka inteligencija na nuklearni pogon – šta su glavne poruke "američkog Davosa" na Beverli hilsu

Ovogodišnja 29. Milkenova globalna konferencija, održana od 3. do 6. maja u Beverli Hilsu, još jednom je pretvorila Los Anđeles u privremenu prestonicu globalnog kapitala i političko-ekonomskog uticaja. Tokom četiri dana, hotel Beverli Hilton, Valdorf Astorija Beverli Hils i okolni luksuzni hoteli postali su mesto susreta Volstrita, Silicijumske doline, državnih fondova Bliskog istoka, tehnoloških kompanija, energetskih giganata i političkih stratega koji danas oblikuju pravac svetske ekonomije.

Konferencija, koju organizuje Milken institut – neprofitni tink-tenk iz Kalifornije – već godinama važi za svojevrsni "Davos Zapadne obale". Ali, za razliku od Davosa, gde dominiraju države i diplomatija, Milkenova konferencija je neposrednija, tržišno orijentisanija i bliža stvarnim tokovima kapitala. Ovde se ne govori samo o idejama; ovde se otvoreno razgovara o tome gde će se u narednoj deceniji ulagati trilioni dolara.

Tema ovogodišnje konferencije bila je "Liderstvo u novoj eri", ali su se gotovo svi paneli – od geopolitike i energetike do medicine i psihologije – svodili na jedno centralno pitanje: kako će izgledati svet posle eksplozije veštačke inteligencije i kraja ere stabilne globalizacije?

Među učesnicima bili su Skot Besent, sekretar Ministarstva finansija SAD, Kevin Haset, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće, Tim Skot, senator iz Južne Karoline, i Ron Desantis, guverner Floride, kao i direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva, Leri Fink iz Blekroka, Majk Virt iz Ševrona, rukovodioci Mubadale, Apola, Blekstona i Karlajla, kao i predstavnici Gugla, Mete, Jutjuba, velikih zdravstvenih sistema, američke administracije i strane diplomatije. U hodnicima konferencije mogli su se podjednako sresti milijarderi, osnivači startapova, ministri, nobelovci, menadžeri hedž fondova i tehnološki investitori.

MMF poručio političarima – ne dolivajte ulje na vatru

Glavna tema konferencije ove godine bila je veštačka inteligencija – i to ne samo na tehnološkim panelima. VI je bila prisutna svuda: u razgovorima o energetici, bankarstvu, medicini, obrazovanju, nacionalnoj bezbednosti, tržištu rada, pa čak i ljudskoj psihologiji. U jednom trenutku postalo je jasno da VI više nije samo tehnološki sektor – postala je osnovna infrastruktura nove globalne ekonomije.

Postavljajući okvir za glavni narativ konferencije, direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva upozorila je da se globalna ekonomija nalazi u osetljivoj fazi, posebno zbog rata na Bliskom istoku i rizika po energetska tržišta.

Ocenila je da je prvobitni, optimističniji scenario MMF-a već "u retrovizoru", dok produženje konflikta i visoke cene nafte mogu dovesti do znatno slabijeg rasta i jačih inflatornih pritisaka.

Njena poruka liderima bila je kratka i jasna: ne dolivajte ulje na vatru.

Georgijeva je istakla da svet ulazi u eru dubokih promena pod uticajem veštačke inteligencije i geopolitičkih rizika. Na panelu o globalnim ekonomskim izgledima poručila je: "Ne budite nostalgični za predvidivom prošlošću. Prigrlite nepredvidivu, uzbudljivu budućnost", naglašavajući uticaj veštačke inteligencije na društvo, potrebu za usavršavanjem radne snage i prilagođavanjem ekonomija novim okolnostima.

Leri Fink, predsednik i izvršni direktor Blekroka, odbacio je tvrdnje da je reč o još jednom tehnološkom balonu. Naprotiv, prema njegovim rečima, svet tek ulazi u doba najveće digitalne infrastrukturne transformacije još od izgradnje autoputeva i elektroenergetskih mreža.

Potražnja za energijom, čipovima, klaud sistemima i data centrima raste mnogo brže nego što su tržišta očekivala, a izgradnja infrastrukture za veštačku inteligenciju zahtevaće bilione dolara kapitala.

Povratak nuklearne energije

Upravo zato, jedna od najzanimljivijih promena na Milkenu jeste povratak nuklearne energije u centar investicionih razgovora. Pre samo nekoliko godina, mnogi fondovi izbegavali su tu temu zbog političkih i ESG (Environmental, Social and Governance – skup standarda koji usmeravaju korporativne politike) razloga. Danas se o nuklearnoj energiji govori gotovo kao o neophodnom delu buduće energetske strategije.

Razlog je jednostavan: revolucija veštačke inteligencije troši ogromne količine električne energije, a veliki data centri zahtevaju stabilne i dugoročne izvore napajanja.

Brus Flat iz Brukfilda, koga često nazivaju "kanadskim Vorenom Bafetom", uporedio je infrastrukturu za veštačku inteligenciju sa istorijskom izgradnjom puteva, železnica, elektroenergetskih mreža i fabrika, ocenivši da se danas globalna ekonomija praktično "prežičava" kroz klaud sisteme, data centre i novu industrijsku digitalnu infrastrukturu.

Ekonomija bezbednosti i nova geopolitika kapitala

Još jedna tema koja se jasno osećala u gotovo svim razgovorima jeste rast "ekonomije bezbednosti". Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku promenili su način na koji investitori posmatraju odbrambenu industriju, energetsku nezavisnost i stratešku infrastrukturu.

Iako se o tome često govorilo posredno, bilo je jasno da tržišta danas vojnu tehnologiju, sajber bezbednost i energetsku sigurnost sve više posmatraju kao jedan od najisplativijih dugoročnih investicionih pravaca.

Međutim, izvan investicionih grafikona ostaje ozbiljno pitanje: da li rast vojne industrije može biti dobar za fondove i tržišta, ali loš za dugoročnu globalnu stabilnost? Ta dilema mogla se osetiti u mnogim neformalnim razgovorima iza zatvorenih vrata.

Privatni kapital i "bifurkirana" ekonomija

Ipak, optimizam u vezi sa veštačkom inteligencijom pratio je i oprez. Marsi Frost iz KalPERS-a (agencija iz Kalifornije koja upravlja najvećim penzionim fondom u SAD) upozorila je da će veštačka inteligencija poremetiti početne pozicije na tržištu rada, dok je Džordž Gonkalves iz MUFG-a (najveća finansijska grupacija u Japanu) globalnu ekonomiju opisao kao "bifurkiranu": jedan njen deo, predvođen investicijama u veštačku inteligenciju, privlači ogroman kapital, dok tradicionalne industrije i dalje trpe pritisak visokih kamatnih stopa i slabijeg finansiranja.

Na finansijskim panelima mnogo se govorilo o privatnom kreditiranju, tržištu koje je poslednjih godina snažno poraslo kao alternativa bankarskom finansiranju.

Harvi Švarc iz Karlajla (jedna od najvećih privatnih investicionih kompanija na svetu) tvrdio je da privatni kredit, za razliku od banaka, ne koncentriše rizik, već ga raspoređuje. Džim Zelter iz Apolo global menadžmenta ocenio je da je "velika slika" zapravo okean privatnog kapitala koji danas menja način na koji kompanije dolaze do novca.

Zaključak Milkenove konferencije nije bio jednoznačan. Globalna ekonomija pokazuje otpornost, ali je sve manje stabilna i sve više podeljena: između SAD i ostatka sveta, između sektora veštačke inteligencije i tradicionalne industrije, između koncentracije kapitala i stvarne zabrinutosti radnika, kao i između energetskih potreba i geopolitičkih rizika.

Za Srbiju i region Zapadnog Balkana poruka je jasna: svet ulazi u fazu u kojoj kapital traži stabilnost, infrastrukturu, energiju, talente i strateško pozicioniranje.

Male ekonomije koje mogu da ponude pouzdane lance snabdevanja, obrazovanu radnu snagu, digitalnu transformaciju i regionalnu povezanost imaće priliku da privuku novu vrstu investicija. Ali taj prozor prilike neće dugo ostati otvoren.

Srbija, EKSIM i nova američka industrijska strategija

Posebnu pažnju RTS-a privuklo je prisustvo Džona Jovanovića, jednog od najviše rangiranih američkih zvaničnika srpskog porekla i predsednika američke Eksport-import banke.

U Vašingtonu se Jovanović danas smatra jednim od novih lica američke ekonomske strategije, a njegov rad snažno podržavaju i pojedini uticajni lideri iz tehnološkog i političkog sektora, uključujući i Dinu Pauel Makormik iz Mete.

EKSIM banka je godinama bila institucija čiji je značaj u američkoj politici često dovođen u pitanje.

Međutim, pod Jovanovićevim vođstvom banka je prošla kroz ozbiljnu reorganizaciju, povratila profitabilnost i strateški se repozicionirala.

Na Milkenovoj konferenciji bilo je jasno da američka administracija danas na EKSIM gleda mnogo šire nego na klasičnu izvoznu banku — kao na instrument američke industrijske politike i važno sredstvo u globalnom ekonomskom nadmetanju sa Kinom.

Jovanović: SAD će se suprotstaviti inicijativi "Pojas i put"

Jovanović je posebno istakao četiri ključna stuba razvoja EKSIM-a: jačanje američke proizvodnje, zaštitu lanaca snabdevanja, finansiranje strateškog američkog izvoza i suprotstavljanje kineskoj inicijativi "Pojas i put".

U suštini, reč je o nastojanju da se Sjedinjene Države vrate u središte globalne konkurencije kroz spoj kapitala, industrije i državne strategije – svojevrsnom povratku Amerike u središte globalne utakmice meke moći.

U eri u kojoj se geopolitika i finansije ponovo spajaju, EKSIM se sve više pozicionira kao instrument američkog ekonomskog suvereniteta i odgovor na kinesku globalnu finansijsku ekspanziju.

Milken van konferencijskih sala

Ali, Milken nikada nije samo zvanični program.

Kao i Davos, Generalna skupština Ujedinjenih nacija ili Kanski festival, Milken je tokom godina postao gravitaciono središte čitavog niza paralelnih događaja — privatnih večera, investicionih samita i neformalnih okupljanja iza zatvorenih vrata.

Ovogodišnji prateći događaji uključivali su skupove poput Konferencije o dugovečnosti, Ankorelejted alts i Simpozijuma o ulaganjima porodičnih kancelarija Lido, ali i veliki broj privatnih događaja koje su organizovali Blekrok, Sitadel, Apolo, Karlajl, Kanjon i drugi finansijski giganti.

Tokom cele nedelje, lobiji hotela Peninsula, Mejborn, Valdorf Astorija, Fermont i For Sizons pretvarali su se u produžene hodnike same konferencije.

Santa Monika bulevar i Vilšir bulevar od ranog jutra do kasne večeri ličili su na neformalnu pistu globalnih finansija, sa prepoznatljivim tamnoplavim odelima — gotovo uniformom investicionog i političkog establišmenta.

Kao učesnica Milkenove konferencije u poslednje četiri godine, mogla sam jasno da uočim još jednu važnu promenu: dolazak nove generacije učesnika.

Hodnici su ove godine bili primetno „mlađi“ - bilo je više osnivača startapova, investitora u veštačku inteligenciju, tehnoloških preduzetnika i novih lica iz sveta digitalne ekonomije.

Afrika, Bliski istok i nove investicione destinacije

Milkenova globalna konferencija 2026 pokazala je da se nova globalna ekonomija ne formira u jednoj prestonici, već na raskršću Volstrita, Silicijumske doline, Bliskog i Dalekog istoka, energetskih tržišta i veštačke inteligencije.

U Beverli Hilsu se ove nedelje nije razgovaralo samo o kapitalu - razgovaralo se o novom poretku svetske ekonomije u kome Afrika i Latinska Amerika sve jasnije izbijaju u prvi plan kao sledeće velike investicione destinacije.

Za kraj konferencije ostala su mi u sećanju i dva simbolična susreta.

U neformalnom razgovoru sa južnoafričkim milijarderom Patrisom Mocepeom, jednim od najuticajnijih poslovnih ljudi Afrike, tema je neočekivano skrenula ka Beogradu.

Fondacija Mocepe dodeljuje milionsku nagradu za najbolji razvojni projekat na afričkom kontinentu, a sam Mocepe sa posebnom emocijom govori o godinama koje je proveo u Srbiji, uspomenama iz tog perioda i želji da uskoro ponovo poseti našu zemlju.

Sličan ton obeležio je i razgovor sa izvršnim direktorom Mubadale, Kaldunom Al Mubarakom, koji je izrazio veliko interesovanje za Srbiju i značaj investicija svoje kompanije u našoj zemlji, pristajući da RTS-u posle konferencije da ekskluzivan intervju.

Pitbul, moć i kultura globalne elite

U duhu podmlađenih gostiju, konferencija je završena energičnim koncertom svetski poznatog američkog muzičara Pitbula — simboličnim finalom događaja koji danas daleko prevazilazi okvire klasične finansijske konferencije.

I možda upravo u tome leži njegova prava posebnost: dok se danju u salama razgovara o trilionima dolara, veštačkoj inteligenciji i budućnosti svetske ekonomije, večeri otkrivaju drugu stranu globalne elite — onu koja razume da su moć, kultura i umrežavanje danas deo istog ekosistema uticaja.

Horizontalne mreže nove elite

Milkenova globalna konferencija tako ostaje mnogo više od poslovnog skupa. Ona je ogledalo sveta koji se ubrzano menja — i možda jedno od retkih mesta na kojima se već sada može naslutiti kako će izgledati nova globalna elita 21. veka.

Za kraj, vredi navesti i misao istoričara Najala Fergusona sa Huver instituta, takođe jednog od govornika na konferenciji: „Tokom istorije, hijerarhije smeštene u visokim kulama tvrdile su da vladaju, ali je stvarna moć često počivala u mrežama na gradskom trgu ispod njih.“

Milken i brojne konferencije širom sveta upravo su izraz snage tog horizontalnog umrežavanja, koje danas služi kao protivteža hijerarhijskom ustrojstvu multinacionalnih piramida moći.

Autorka je predsednica Američko Srpske Asocijacije za prosperitet (A.S.A.P.)