Jedna pucnjava za drugom, koliko političkog nasilja Amerika može da podnese

Za manje od dve godine, američki predsednik Donald Tramp čak tri puta se našao u ulozi mete u prilično opasnoj igri istrebljivanja političkih protivnika, koja je u poslednje vreme zahvatila Ameriku.

U Pensilvaniji ga je u uvo pogodio snajperista čije je prisustvo nekako promaklo Tajnoj službi, na Floridi ga je u zasedi čekao drugi strelac, dok je poslednji u seriji lovaca na predsednika SAD, Kol Tomas Alen pucajući upao na večeru Udruženja dopisnika iz Bele kuće.

Visoke tenzije u SAD, koje je Trampova agresivna retorika dodatno raspirila, rezultat su nereda, ekstremizma i ideološke mržnje koja već nekoliko godina polako menja lice nacije koja se donedavno hvalila hrabrošću i slobodom.

Kad popusti politička psihologija

Političko nasilje, koje su posle pucnjave na večeri u Vašingtonu, oštro osudili listom svi akteri američke političke scene, međutim, proizvod je jaza u društvu podeljenom na bogate i siromašne, razjedinjenih oko imigracije, večno prisutnih rasnih pitanja i poslednjih godina žučnim debatama oko seksualnih i polnih opredeljenja, što ovu veliku, moćnu i složenu državu neminovno uvlači u začarani krug samoizolacije.

Još pre devet godina, specijalizovani magazin ”Sajkolodži tudej” (Psychology Today) upozorio je da serija događaja i rezultati istraživanja jasno pokazuju da ”politička psihologija popušta pod pritiskom”.

Američki psiholozi su do takvog zaključka došli još pre tri pokušaja ubistva Donalda Trampa, ubistva Čarlija Kirka, ranjavanja čekićem supruga šefice demokrata u Predstavničkom domu Kongresa, Nensi Pelosi, ubistva izvršnog direktora ”Junajted heltkera” u Njujorku, ubistva poslanice i njenog supruga u Minesoti, paljevine kuće guvernera Pensilvanije i ubistva dvojice migranata pritvorenih u Ajsovom centru u Dalasu.

Sukobi u budućnosti

Godine 2018. trideset odsto ispitanika obuhvaćenih Rasmunsen istraživanjem ocenilo je da ih u bliskoj budućnosti očekuje unutrašnji sukob, da bi taj broj dve godine kasnije porastao na 34 odsto. Pre četiri godine, čak polovina ispitanika je novi građanski rat smestila u vremenski okvir od nekoliko narednih godina.

I statistika je neumoljiva – od početka nove, agresivne operacije Ajsa koju je Trampova administracija nazvala pročišćavanjem Amerike, u pritvorima je umrlo najmanje 20 migranata. Policija je ubila više od 1.000 Amerikanaca, oko 125 ljudi dnevno gine u obračunima vatrenim oružjem.

Pregled uzroka smrti pokazuje da se belci češće opredeljuju na samoubistvo nego pripadnici drugih rasa, Afroamerikanci imaju najveće šanse da budu ubijeni vatrenim oružjem, dok ceo proces nacija posmatra kao buku koja iz pozadine kvari idličnu sliku Amerike.

U takvoj atmosferi, više od polovine Amerikanaca veruje da će, u narednih nekoliko godina, biti ubijen neki od kandidata za najviše funkcije u zemlji, što je u suštini pokazatelj pesimizma retko prisutnog u ostalim političkim sistemima.

Pesimizam i loše prognoze

”Pablik first” i ”Politiko” su prošle godine načinili istraživanje prema kojem 55 odsto ispitanika smatra da će nivo politički motivisanog nasilja u budućnosti rasti, što su istraživači protumačili kao posledicu serije ovakvih događaja, od pokušaja ubistva Donalda Trampa do snajperskog hica kojim je okončan život Čarlija Kirka.

Dodatnu brigu predstavlja činjenica da je pesimizam jednako izražen u svim grupama, odnosno bez obzira na starost, pol, obrazovanje ili političko opredeljenje ispitanika.

U istraživanju koje su zajednički sproveli univerzitet Merist i ”En-Pi-Ar”, trećina ispitanika smatra da će ”biti prisiljeni da upotrebe nasilje kako bi vratili državu na pravi put”. Poređenja radi, 2022. godine takvo mišljenje delilo je za 12 odsto manje Amerikanaca.

Istovremeno, trećina Amerikanaca smatra da je, u nekim okolnostima, političko nasilje opravdano. Zabrinjavajući podatak predstavlja činjenica da čak trećina mladih deli takav stav, dok su stariji nešto oprezniji.

Kada je nasilje opravdano

I stari i mladi, međutim, smatraju da Amerika svedoči sasvim novom fenomenu, koji se, istorijski, može porediti samo sa šezdesetim godinama kada su atentati, praćeni agresivnom propagandom, prosto preokupirali političku scenu u SAD.

Tada su, jedan za drugim, likvidirani predsednik Džon Ficdžerald Kenedi, njegov brat Robert Kenedi, borac za građanska prava Martin Luter King, lider crnačkog pokreta Malkolm Iks, lideri Afroamerkanaca Medgar Evers...

”Šezdesete su, takođe, bile godine razdora i podela, ali današnja retorika predstavlja poseban izazov”, smatra istoričar Mark Apdergruv.

Retorika na koju se žali ovaj istoričar odnosi se na neprestane ocene republikanaca da levičari ”pothranjuju kulturu ubistava”, te odlučnost levičara da političke rivale nazivaju ”fašistima”.

Osim ovih ocena, u medijima se neprestano pominju neprijatelji hrišćanstva, mrzitelji Amerike i kapitalizma, povlače paralele između lidera političkih stranaka sa diktatorima iz prošlosti, te u zavisnosti od počinilaca, pravda ili osuđuje nasilje.

Krivci su internet, filmovi...

U neko drugo vreme, Amerikanci bi očekivali da lideri preuzmu izvesnu odgovornost i unesu tračak zdravog razuma među beznadežno posvađane političke rivale, ali se to, uprkos brojim incidentima, jednostavno nije dogodilo.

U takvoj atmosferi, na meti kritika našao se i film Pola Tomasa Andersona ”Jedna bitka za drugom” u kojem Leonardo Dikaprio igra pripadnika izmišljene terorističke organizacije, pa se desnica žestoko obrušila na glumce i autora optužujući ih da, u za čas, romantizuju političko nasilje.

Levica je, pak, oduševljeno komentarisala način na koji Anderson predstavlja desnicu i sveopštu militarizaciju društva.

Na listi krivaca je svakako i internet, što se dokazuje podatkom da je čovek optužen za ubistvo Čarlija Kirka bio ”zavisan od društvenih mreža”, baš kao i osoba koja je snajperom ubila tri pritvorenika u centru Ajsa u Dalasu.

Razumniji među Amerikancima smatraju da je prebacivanje krivice za nasilje na društvene mreže, ravno okrivljivanju konobara za mamurluk posle noći provedene u kafani. Kelner vam je zaista doneo alkoholna pića, ali sami ste ih naručili. Isto je i sa društvenim mrežama.

Ili, kako je to objasnio direktor Instituta za javno mnenje njujorškog univerziteta Merist, Li Mirighof – ”erozija institucija, zakona i pravila izazvala je nove podele”.

”Naša temperatura je dosta iznad normalne i rekao bih da sada već imamo ozbiljnu groznicu”, smatra Miringhof.