Lekovi u Britaniji poskupeli zbog rata u Iranu, aspirin čak devet funti

Od početka američko-izraelskog napada na Iran, cene lekova, koji se dobijaju bez recepta u Velikoj Britaniji, porasle su za između 20 i 30 odsto. Tako na primer neke vrste aspirina, koje posebno pogoduju srčanim bolesnicima, dostižu cenu od čak devet funti što je zaista neverovatno.

U eri alergijskih reakcija i povećane osetljivosti, antihistaminici takođe udaraju džep građana. Kada je reč o lekovima, koji se dobijaju na recept, situacija je drugačija pošto u britanskom državnom zdravstvu postoji fiksna cena za sve vrste lekova.

Dakle, od koje god bolesti da bolujete, platićete istu cenu za lekove. Razlika između te cene i prave cene nadomešćuje se subvencijama i to iz državnog budžeta. Te subvencije porasle su od početka krize za čak 120 odsto. No, građani ne osećaju nikakvu razliku kada kupuju lekove u apoteci. Ipak, ono što građani osećaju jeste početak nestašica.

Pre svega, nestašice su primetne kada je reč o lekovima za lečenje raka pankreasa i kremama za lečenje kancera kože.

Jednostavno, lanac snabdevanja, koji je izuzetno osetljiv, pokazuje prve znake pucanja pogotovo što, kada je reč o lekovima za hemoterapiju, oni se proizvode mahom ili u Evropskoj Uniji, ili Sjedinjenim Državama ili u Indiji, a uz sve otežaniji pomorski i avio-saobraćaj, njihova nestašica je sve primetnija. Tu je i nestašica medicinske opreme, koja se pravi od naftnih derivata.

No, u ovom trenutku, procenjuju stručnjaci, da bi prave nestašice mogle da se osete tek za nekoliko nedelja.

U ovom trenutku, u apotekama, Britanci nemaju osećaj u kojoj meri se globalna kriza prelama na njih, njihovu budućnost i zdravlje.

Štrajk lekara više košta budžet nego što bi povišice

Osim globalne krize, postoje i lokalni razlozi za udar na budžet državnog zdravstva u Britaniji. To je pre svega nedavni štrajk lekara, koji je trajao šest dana.

Potpredsednik Britanske lekarske komore Kalum Par ističe da je vlada potrošila čak tri milijarde funti kako bi zdravstvene ustanove barem delimično funkcionisale tokom obustava rada.

"Ako bi vlada danas odlučila da plate lekara u Engleskoj podigne na nivo iz 2008. godine, troškovi bi iznosili oko dve milijarde funti. To, dakle, pokazuje da se više troši na saniranje posledica štrajka, nego što bi se trošilo na pravedne plate za lekare. Na kraju krajeva, to je politički izbor", ističe Kalum Par.

Dok se premijer Kir Starmer bori za svoj politički život, ostatak vlade popunjava rupe u lancu snabdevanja kako hitnim javnim nabavkama, tako i iscrpljivanjem robnih rezervi.

Ukoliko ovakva situacija bude potrajala, biće primetne nestašice na rafovima u britanskim apotekama.