Rat u Persijskom zalivu - kako iranski piloti prkose "Petparačkim pričama" američkog ministra rata

"Blagosloven je onaj koji, u ime milosrđa i dobre volje čuva slabe kroz dolinu tame, jer je on odista čuvar svog brata i pronalazač izgubljene dece. I obrušiću se golemom osvetom i žestokim gnevom one koji pokušavaju da zatoče i unište mog brata. I znaćeš da je moje ime Sendi 1 kada se moja osveta obruši na tebe. Amen", zagrmeo je američki ministar rata Pit Hegset tokom molitve u Pentagonu, tvrdeći da citira reči kojima su se piloti spremali za akciju pred napade na Iran.

"Oni to zovu Car 25:17, što se mislim odnosi na Jezekilja 25:17", rekao je šef Pentagona, izazivajući lavinu komentara pošto su stihovi koje je izgovorio neodoljivo podsećali na reči Semjuela El Džeksona iz filma "Petparačke priče".

Nakon tih reči, Džekson i Džon Travolta su, u filmu, izrešetali mladića, dok je režiser "Petparačkih priča" Kventin Tarantino, godinama unazad, objašnjavao da je inspiraciju za ovaj monolog pozajmio iz starijeg japanskog filma "Telohranitelj Kiba", te da nema preterano čvrsto uporište u Bibliji.

Nešto kasnije, Hegset se, na konferenciji za novinare, odmakao od Biblije i zapretio Iranu da će "bombama zasuti infrastrukturu, elektromrežu i energetske objekte" ukoliko vlasti u Teheranu naprave pogrešan izbor.

Reči američkog ministra rata usledile su nakon što je, posle prve runde pregovora Amerike i Irana i Islamabadu, postalo jasno da će dve strane, uprkos pokušajima Pakistana i Kine, teško pronaći prostor za kompromisno rešenje, te da je region Persijskog zaliva, ponovo, bliži nastavku rata nego trajnom miru.

Iako je najavljena nova runda pregovora, pakistansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da još nije definisan tačan dan početka razgovora, dok je Peking posle serije razgovora sa liderima regiona objavio četiri principa na kojima bi se zasnivao budući mir na Bliskom istoku.

Prema Pekingu, za trajan prekid neprijateljstava neophodno je poštovanje mirne koegzistencije, nacionalnih suvereniteta, međunarodnog prava i balansiranog pristupa razvoju i bezbednosti.

Kineska uloga i pakistansko posredovanje bili su ključne tačke primirja na koje su prošle srede, svako na avoj način, pristali Vašington i Teheran. Pet dana pred istek primirja, Ormuski tesnac blokiraju i Iran i Amerika, dok zemlje Persijskog zaliva i ostatak sveta pokušavaju da dve vojske odvrate od nastavka rata.

Iranski lovci i američki marinci

Dva iranska "miga 29" i "fantom 2" preleteli su u četvrtak delove Teherana, svega nekoliko dana pošto su izraelski i američki generali objavili da je iransko ratno vazduhoplovstvo u portpunosti uništeno, te da Teheran na raspolaganju više nema ni jedan ispravan avion.

Iako ovaj iranski potez nema preteran vojni značaj, pošto ratno vazduhoplovstvo ne predstavlja nikakvu silu odvraćanja protiv Izraela i SAD, prelet aviona poslužio je kao istovremeno hrabrenje Iranaca i pokazatelj spremnosti za nastavak sukoba.

Komandant ratnog vazduhoplovstva, general Amir Hatami je, slavodobitno, objasnio naciji da su avioni ispratili pakistansku delegaciju, koja je u Teheran doputovala kako bi tamošnje vlasti ubedila u neophodnost postizanja sporazuma. U pakistanskoj delegaciji bio je i feldmaršal Asim Munir, koji je bio ključni pregovarač u procesu koji je doveo do prekida vatre između SAD i Irana.

Za svaki slučaj, ovu delegaciju pratilo je i osam pakistanskih borbenih aviona.

"Neprijatelji će u grob odneti iluziju da iranski narod mogu da bace na kolena. Podneli smo nemerljive žrtve i neće štedeti snagu u odbrani naše svete domovine", rekao je iranski general, pripremajući naciju za mogućnost da rat, koliko sledeće sedmice, bude nastavljen.

Američki analitičari tvrde da su avijacije SAD i Izraela, tokom četrdesetak dana bombardovanja, uništile 38 letelica iranskog ratnog vazduhoplovstva, uključujući 28 borbenih aviona, a da su preostali skriveni u podzemnim objektima, uključujući bazu "orao 44", čija je prva faza izgrađena u februaru 2023. godine.

Gotovo istovremeno, Pentagon je u region Persijskog zaliva uputio još 10.000 vojnika, koji će "ojačati" blokadu iranskih luka, javlja Vašington post.

Blokada i moguća kontrablokada

Suštinski, američki plan o blokadi predviđa obustavljanje bilo kakvog pomorskog saobraćaja, odnosno sprečavanje brodova da uopšte uplove u iranske teritorijalne vode, što bi, prema planu, moralo da izazove ozbiljne finansijske posledice po vlasti u Teheranu.

Američki dnevnik, takođe, upozorava da Pentagon, za slučaj da pregovori propadnu, razrađuje planove za kopnene operacije i nove vazdušne udare na Iran, te da ovakav pristup predstavlja pokazatelj da Trampova administracija tone sve dublje u ovaj sukob.

"Naoružavamo se, menjamo pristup i usklađujemo taktike", rekao je šef Centralne komande oružanih snaga SAD, admiral Bred Kuper.

Naoružavanje, promena pristupa i taktike koštaće Ameriku još 200 milijardi dolara, koliko je Pentagon usred rata zatražio od Trampove administracije kako bi pokrio troškove ovog sukoba.

Samo za prvih šest dana rata, Pentagon je potrošio 11 milijardi dolara, koliko je prema procenama 1999. godine koštalo 78 dana dugo bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.

Sličan pristup najavio je Iran, obznanjujući da je proizvodnja naoružanja, u odnosu na jun prošle godine, dramatično povećana, javlja agencija Tasnim. Broj novih dronova, kako navodi ova agencija, deset puta je veći u odnosu na prvi talas američko-izraelskih napada na Iran.