Senka Irana nad Libijom, ili zašto jaganjci ne pregovaraju sa vukovima

Mediteranska struja danima je vukla teško oštećeni ruski tanker ka obalama Libije, pošto ga je posada napustila, posle eksplozije za koju Moskva krivi Ukrajinu. Dve velike rupe od eksplozija zjapile su na obe strane trupa, dok je tovar tečnog gasa, umesto u Egiptu sasvim lagano klizio ka Libiji.

Uporedo sa pozivom velikog muftije, ruski tanker prvi je znak da se posledice ratova iz Ukrajine i okoline Irana polako šire i na najnestabilniju državu Sredozemlja, beznadežno podeljenu na dve vlade i bezbroj lokalnih milicija.

"Velike sile moraju da plate cenu... Podrška ostalim muslimanima je naša verska dužnost", ubeđivao je sledbenike muftija, koji je u prvi plan libijske politike izbio istovremenim otporom ideji o uspostavljanju Islamske države i nazivajući nekadašnjeg libijskog lidera Moamera el Gadafija "nevernikom".

Libija 2011. i Iran 2026. godine

Muftijine reči, kako se čini, jednako se odnose na napade na Iran i na vazdušne udare kojima je NATO 2011. godine zadao konačni udarac Gadafijevoj višedecenijskoj dominaciji. Iako je ovaj verski lideri bio zadrti protivnik libijskog lidera, popularnost mu je padala srazmerno broju fatvi kojima je osuđivao upotrebu kreditnih kartica, brakove sa strancima ili dopuštanje nepokrivenim ženama da predaju u školama.

Tek povremeno, broj pristalica mu je rastao, ponajviše zahvaljujući akcijama Izraelaca protiv Palestinaca u Pojasu Gaze, koje je nazivao "cionističkim mašinama za ubijanje", dok je lidere arapskih zemalja kritikovao zbog isporuka goriva Izraelu.

Duboke podele izazivao je i napadima na "šefa istočne Libije" Kalifu Haftara pozivajući rivalske frakcije na marš na Tobruk i uništenje Haftarove vojske. Britanija, u kojoj se lečio, pokrenula je istragu zbog navodnih ratnih zločina, ali je El Garijani pobegao u Katar i zatim u Tursku.

Ipak, njegove reči "podrška ostalim muslimanima je naša verska dužnost" pokazatelj su mere do kojih je razdor između "njegovih" sunita i šiita čiji je centar u Iranu pao u drugi plan usred američko-izraelske akcije, prema kojoj je, sada, usmeren gro mržnje islamskog sveta.

Suniti i šiti ujedinjeni u mržnji prema Americi i Izraelu

Prema istraživanjima javnog mnenja u nekoliko zapadnoevropskih država, tamošnji suniti od početka rata imaju mnogo naklonjeniji stav prema šiitskim vlastima Irana, nego prema sunitskoj Saudijskoj Arabiji ili Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Takvom stavu sunitskog dela islamskog sveta doprinela je podrška Muslimanskog bratstva vlastima u Teheranu, pri čemu su istorijske verske razlike dve strane ostavljene po strani zarad viših ciljeva.

Muftijin poziv na solidarnost, međutim, nije naveo Libijce da se prijave za ratovanje protiv Amerike i Izraela, mahom jer je poslednja takva avantura, tokom Jomkipurskog rata 1973. godine završila prilično neslavno.

Moamer el Gadafi je, tada, u Egipat poslao oklopne jedinice i dve eskadrile "miraža", što je Libiju koštalo oko milijardu dolara. Libijska ekspedicija, čiji je jedan od komandanata bio tada mladi Kalifa Haftar, nikada nije stigla do linije fronta, jer se sukobila sa Egipćanima mnogo pre nego što su došli u domet izraelskog oružja.

Lavovi ili jaganjci

Mnogo godina kasnije, posle zatočeništva u Gadafijevom zatvoru i izgnanstva nedaleko od sedišta Centralne obaveštajne agencije u Lengliju, Haftar se na velika vrata vratio u Libiju i postao jedan od ključnih lidera podeljene države.

Osim Amerikanaca, nakon pada Gadafijevog režima, Haftara su pomagali Rusija, Egipat, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Libija se, kao država, praktično raspala paralelno sa padom režima Moamera Gadafija 2011. godine. Od tada, zemlja je podeljena na zapadni deo koji vodi vlada u Tripoliju i Haftarov istok. Nadalje, Libiju terorišu i desetine lokalnih milicija.

Serija pokušaja da se u državi održe bilo kakvi izbori okončana je neuspesima i napadima na izdanke budućih izbornih institucija.

Poslednji važni Gadafi, sin Moamerov Seif el Islam, ili "Mač islama", ubijen je početkom februara u napadu maskiranih vojnika na kuću u Zintanu u kojoj se krio.

Nedugo posle početka napada na Iran, njegova sestra Ajša Gadafi upozorila je vlasti u Teheranu da ne veruju Amerikancima, objašnjavajući da je "cilj Vašingtona da oslabi bliskoistočne zemlje i ostavi ih u razvalinama".

"Pregovori sa vukovima (Amerikom i Izraelom) neće spasiti jagnje (Iran)", upozorila je Ajša Gadafi.