Svi su mrtvi - Šin Bet likvidirao Hamasove komandose koji su upali u Izrael

Izraelska tajna služba Šin Bet "pobila" je sve Hamasove komandose koji su 7. oktobra 2023. godine upali na izraelsku teritoriju 7. oktobra i ubili više od 1.100 i oteli oko 250 Izraelaca, objavili su izraelski obaveštajci, nekoliko dana pošto je Hamas objavio snimak pogubljenja na jednom od trgova u Gazi.

Ukupno osam ljudi, očiju prekrivenih ritama, klečalo je na asfaltu Gaze, čekajući da im Hamasovi borci ispale po metak u glavu. Do mesta pogubljenja u naselju Sabra, koje je posmatrala prilično brojna masa ljudi, ovi ljudi su, pod batinama, dovučeni bosi i sa tragovima mučenja.

Zatim su odjeknuli hici.

Glavni cilj ovakvih pogubljenja je namera Hamasa da povrati kontrolu nad Pojasom Gaze, nekoliko dana pošto je izraelska obaveštajna služba Šin Bet objavila da su pobijeni listom svi komandanti i komandosi ove palestinske organizacije, koji su učestvovali u upadu u Izrael 7. oktobra 2023. godine.

Potera za šefovima Hamasa, još sredinom oktobra 2023. godine, dodeljena je posebnom operativnom štabu, nazvanom "Nili" čiji je cilj bila likvidacija pripadnika odreda "Nuhba",
elitnih snaga koje su na početku sukoba u Pojasu Gaze brojale oko 2.500 boraca, posebno uvežbanih i opremljenih za diverzantske akcije, ciljana ubistva i zasede.

Lov na lidere Hamasa

Osim njih, Šin Bet je organizovao poseban lov na pripadnike Hamasa koji su 7. oktobra 2023. godine upali na muzički festival "Nova" u blizini Reima, ubili 364 i oteli 40 osoba.

Na spisku Hamasovih komandanata, operativaca i boraca koje je likvidirala jedinica "Nili" nalazilo se nekoliko stotina imena, uključujući lidere te palestinske milicije Ismaila Hanijea, Jahju i Mohameda Sinvara i Mohameda Deifa, koji su ubijeni u seriji akcija u Pojasu Gaze i Iranu.

Uloga Jahje Sinvara i Deifa u planiranju napada potvrđena je nakon što je izraelska vojska, u jednom od tunela u Pojasu Gaze, pronašla gomilu dokumenata iz kojih se može zaključiti da je upad Hamasa bio organizovan kako bi se sprečilo uspostavljanje diplomatskih odnosa Saudijske Arabije i Izraela.

Izraelske obaveštajne službe još su ranije objavile da je, pre nešto više od godine, u Izrael upalo oko 5.600 boraca Hamasa, koji su za nekoliko sati divljanja po jevrejskim naseljima ubili 1.100 i oteli 251 osobu. U tom napadu ubijeno je oko 1.600 pripadnika Hamasa.

Poslednjih osam operativaca Hamasa, čiju je smrt objavio Šin Bet, su osobe označene kao direktni učesnici u otmicama posetilaca festivala "Nova", kao i čovek koji je traktorom probio ogradu koja je Pojas Gaze delila od Izraela.

Šin Bet je njihove fotografije prekrio natpisom "likvidirani".

Posle dve godine sukoba u Gazi, vođstvo Hamasa svelo se na šačicu militanata koji su već godinama živeli u Kataru. Ni ova zemlja nije bila sigurna od izraelskih napada, pa je početkom septembra bombardovana zgrada u Dohi u kojoj je u toku bio sastanak poslednjih lidera Hamasa.

Glavna meta bio je Halil el Haja, a ubijeno je ukupno pet osoba – četiri Palestinca i pripadnik katarskih službi bezbednosti. Hamas odmah obznanio da su glavne mete napada, članovi politbiroa ove organizacije preživeli eksploziju, ali da je ubijen El Hajin sin, Hamam.

Ozbiljno uzdrman, Hamas se opredelio da osvetu usmeri ka Palestincima, otimajući i ubijajući potencijalne rivale po ulicama Gaze. Nazivajući otete "kriminalcima i izdajicama", a put od mučilišta do gubilišta "valjanim sudskim procesima", preostali lideri Hamasa su naredili pogubljenje nekoliko desetina ljudi.

Hamasova osveta

U Sabri, na čijem je trgu snimljeno pogubljenje osmorice Palestinaca, glavni rivali Hamasu su pristalice lokalnog klana Dohmuš, bliskih Armiji islama, odnosno lokalnoj podružnici Al kaide.

Hamas i klan Dohmuš su u prošlosti često sarađivali tokom akcija protiv Izraela, ali su se od dogovora o primirju u Pojasu Gaze žestoko sukobili oko kontrole švercerskih kanala, te nove podele zona uticaja.

Osim Dohmuša, Hamas će u borbi za vlast morati da se obračuna i sa još desetak lokalnih klanova, koji svako na svoj način, kontrolišu izvestan deo složenog ekosistema šverca, iznuda i političke moći.

Među njima, pre ili kasnije, pojaviće se i novi vladari Pojasa Gaze.

Operacija "Božji gnev"

Operaciju sličnu lovu na čelnike Hamasa, Izrael je pokrenuo i posle napada na izraelske sportiste tokom Olimpijskih igara 1972. godine u Minhenu, kada su pripadnici Mosada dobili odobrenje da pronađu i ubiju sve palestinske aktiviste koji su, na bilo koji način, učestvovali u napadu na izraelske sportiste.

Tadašnja izraelska premijerka Golda Meir odobrila je ovu akciju, a poseban komitet, uz pomoć saradnika iz redova Palestinske oslobodilačke organizacije, sastavio je spisak od tridesetak "meta", koje su potom locirali operativci Mosada.

Prvi je, u oktobru 1972. godine u Rimu ubijen Vael Zvater, predstavnik PLO-a u Italiji, ali je njegova smrt izazvala niz kontroverzi jer je, kako se kasnije ispostavilo, protivio terorizmu kao sredstvu za postizanje palestinskih ciljeva.

Redom su, zatim, likvidirani predstavnici PLO-a i Fataha u Francuskoj i na Kipru, nakon čega je usledila serija ubistava u Libanu u kojima je stradalo između 20 i 100 pripadnika palestinskih organizacija.

U seriji akcija Mosada, u Norveškoj je ubijen Marokanac, koji je greškom identifikovan kao Ali Hasan Salameh, navodni idejni vođa napada na izraelske sportiste. Norveške vlasti su uhapsile izraelske agente, ali su ih posle suđenja, vratile u Izrael.

Salameh je, posle četiri neuspešna pokušaja, ubijen u Bejrutu pošto su agenti Mosada u vazduh digli njegov kombi. U eksploziji su poginula i četiri njegova telohranitelja i dvoje prolaznika. Nekoliko godina kasnije, međutim, ispostavilo se da Salameh i nije imao preterano mnogo veze sa masakrom u Minhenu.

Izraelske vlasti su se, posle serije akcija protiv pripadnika palestinskih organizacija, našle na meti oštrih kritika, jer su, kako se kasnije ispostavilo ubile svega jednog od organizatora masakra – Atefa Bseisa, koji je likvidiran u Parizu 1992. godine.

Glavni organizatori i njihovi telohranitelji su se razbežali po zemljama Varšavskog pakta i arapskim državama i ostali van domašaja Mosadovih akcija. Kritičari u Izraelu su operaciju tajnih službi nazvali "strateškim promašajem".