Kako Putin može do Budimpešte i sastanka sa Trampom – Srbija moguća ruta leta iz Moskve

Najava novog samita američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina u Budimpešti ponovo otvara pitanje kako ruski predsednik uopšte može da stigne na mesto susreta kad su mu vrata evropskog vazdušnog prostora praktično zatvorena.

Sankcije Evropske unije i zatvaranje vazdušnog prostora posle napada Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine onemogućile su ruskim državnim avionima prolaz kroz većinu evropskih zemalja, posebno onih u Evropskoj uniji. Restrikcije su uvedene kao deo šireg paketa mera koje obuhvataju finansijski sektor, energetiku i trgovinsku razmenu. Za ruske zvaničnike koji putuju u inostranstvo, to znači da je gotovo svaki put kroz Evropu prepreka, osim kada postoji izričita politička saglasnost zemalja na ruti.

U avgustu je Putin uspeo da stigne do Aljske i Sjedinjenih Američkih Država na prvi samit sa Trampom, što pokazuje da restrikcije nisu apsolutne kada postoji volja domaćina i diplomatski dogovor. Po drugi put za manje od tri meseca, američki i ruski predsednik pokušavaju barem formalno pokušavaju da pronađu način za okončanje rata koji traje gotovo četiri godine.

Budimpešta, "ostrvo mira"

Ključ ovog samita jeste izbor domaćina. Mađarski premijer Viktor Orban, koji neguje bliske odnose i sa Trampom i sa Putinom, odmah je posle najave samita poručio da je "Mađarska ostrvo mira".

Iako je Mađarska članica NATO-a od 1999. i EU od 2004. godine, Orban dosledno zagovara prekid postojećih i uvođenje novih sankcija Rusiji i dijalog umesto eskalacije.

Orbanova pozicija unutar EU je kontroverzna – Brisel ga često kritikuje zbog demokratskog zaostajanja, ali njegova bliskost i sa Moskvom i sa Vašingtonom čini ga retkim posrednikom koji uživa poverenje obe strane.

Budimpešta tako postaje ne samo simbolički pogodan, već i logistički najpraktičniji izbor za samit koji bi mnoge zapadne prestonice odbile da organizuju.

Koridor "Balkan" i put preko zemlje Srbije

U teoriji, najkraća ruta iz Moskve do Budimpešte vodila bi direktno preko Ukrajine, ali ta opcija nije realna – ne samo zbog rata koji traje, već i zbog očiglednih bezbednosnih rizika. Putinov avion iznad ukrajinskih teritorija bio bi – iz perspektive Kijeva – legitiman vojni cilj.

Druga teoretski direktna ruta vodila bi preko ruske Kaljingradske oblasti ili Belorusije, zatim Poljske i Slovačke do Mađarske. Slovački premijer Robert Fico bio bi, u teoriji, saradljiv domaćin – otvoreno je blokirao nove pakete EU sankcija protiv Rusije i zagovara "razumna rešenja" koja ne ugrožavaju slovačke interese, posebno u energetskom sektoru. Bratislava održava pragmatične odnose sa Moskvom uprkos članstvu u EU i NATO.

Međutim, ova ruta ima kritičnu prepreku – Poljsku. Varšava je, uz baltičke zemlje, najžešći kritičar Rusije u Evropi. Poljska ne samo da je među vodećim zagovornicima striktnih sankcija i vojne pomoći Ukrajini, već Rusi u Poljskoj izazivaju i duboke istorijske traume. Ideja da ruski državni avion preleti poljski vazdušni prostor bila bi politički rizična za bilo koju vladu u Varšavi.

Sledeća geografski logična opcija bila bi preko Crnog mora i Rumunije, ali ni ta varijanta nije izgledna. Bukurešt je, kada je u pitanju vladajuća politička elita, među najglasnijim kritičarima Moskve u regionu. Nedavno odražni predsednički izbori u Rumuniji dodatno su pojačali antirusku retoriku u proevropskom taboru rumunske politike, koji je tesno pobedio prorusku stranu posle tri ciklusa glasanja i jednih poništenih izbora. Rumunija je među najžešćim zagovornicima striktne primene sankcija, što čini dozvolu za prelazak ruskog državnog aviona gotovo nemogućom.

Bugarska, s druge strane, predstavlja zanimljiviju opciju. Iako je članica EU i NATO-a, Bugarska tradicionalno neguje prijateljske odnose s Rusijom zbog istorijskih, kulturnih i pravoslavnih veza. Uprkos formalnoj usklađenosti sa EU politikama, Sofija je u praksi često pragmatičnija kada je reč o odnosima s Moskvom. Ako bi bilo političke volje, bugarski vazdušni prostor mogao bi biti deo rute – pogotovo uz diskretne diplomatske dogovore.

Srbija bi u tom slučaju bila sledeća ključna karika. Beograd nije uveo sankcije Rusiji, nije deo članstva EU, dok "Er Srbija" već održava redovne letove do Moskve za civilno stanovništvo, i tradicionalno neguje prijateljske odnose sa Moskvom. Još važnije, Srbija nije članica NATO-a, što Beograd oslobađa dodatnog pritiska u donošenju ovakvih odluka.

Živi štit i garanti

Postoji i manje konvencionalan, ali diplomatski intrigantan scenario – da neki od visokih američkih zvaničnika, poput državnog sekretara Marka Rubija ili potpredsednika Džejmsa Dejvida Vensa, putuje zajedno sa Putinom, bilo iz Moskve ili sa američke teritorije.

Prisustvo američkog zvaničnika u istom avionu delovalo bi kao garant bezbednosti leta, ali i jasan signal ozbiljnosti pregovora, smanjujući političke rizike za zemlje na putu. To bi bilo neobično, ali ne i nemoguće kada su pregovori važni i mogu da reše dugogodišnji sukob koji relativno lako može da preraste u evropski ili svetski.

Prema najavi Trampa, visoki zvaničnici SAD i Rusije prvo će se sastati sledeće nedelje da pripreme teren, pri čemu će američku delegaciju predvoditi upravo Marko Rubio, a rusku najverovatnije šef diplomatije Sergej Levrov.

Lokacija tog sastanka još nije određena, ali bi mogla dati nagoveštaj kako će izgledati logistika glavnog samita.

Presedan "Aljaska" i novi Trampov elan

Avgust 2025. već je dao odgovor na pitanje da li su takva putovanja moguća. Putin je tada stigao u Enkoridž, gde mu je Tramp prostro crveni tepih, što je potez koji je izazvao žestoke kritike u EU.

Taj susret, iako vizuelno i simbolički upečatljiv, nije doneo konkretne rezultate u pregovorima oko Ukrajine. Tramp je tada najavio brzi dogovor, čak i sastanak Putina i Zelenskog, ali se to do sada nije dogodilo.

Ruske snage su nastavile sa žestokim bombardovanjem ukrajinskih gradova i infrastrukture, dok je Kijev žestoko odgovarao i tražio sve veću vojnu pomoć od Zapada. Tramp je u međuvremenu postajao sve frustriraniji Putinovom tvrdoglavošću, javno izražavajući razočaranje tvrdnjama da ga je ruski predsednik "iznevrio".

Međutim, uspešan dogovor o primirju u Pojasu Gaze, postignut uz Trampovo posredovanje, promenio je ton. Putin je, prema Trampovim rečima, čestitao na tom uspehu tokom nedavnog telefonskog razgovora koji je trajao skoro dva i po sata. Američki predsednik sada veruje da bi uspeh na Bliskom istoku mogao da mu pomogne i u rešavanju ukrajinskog sukoba.

"Tomahavk" rakete, Zelenski u Beloj kući

Tajming najave samita nije slučajan. Posle razgovora sa Putinom, Tramp danas prima u zvaničnu posetu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na sastanak koji će biti organizovan u Ovalnoj kancelariji. Tema razgovora, predviđaju analitičari, biće upravo nešto što je pokrenulo ovu novu rundu diplomatije – mogućnost da SAD isporuči Ukrajini rakete "tomahavk", sa dometom od oko 1.600 kilometara, što bi omogućilo gađanje ciljeva duboko u Rusiji, uključujući Moskvu.

Zelenski je u svojim izjavama naglasio da bi Moskva trebalo da "požuri sa obnovom dijaloga" čim čuje reč "tomahavk".

Kremlj je, s druge strane, upozorio da bi takva isporuka predstavljala "potpuno novi nivo eskalacije".

Tramp je, međutim, tokom razgovora sa novinarima pokazao rezervu: "Tomahavk rakete su potrebne i Americi. Ne možemo da iscrpimo zalihe." Izjava sugeriše da novi samit u Budimpešti može biti Putinova prilika da odvrati Trampa od značajne vojne pomoći Ukrajini.

Gde Budim ljubi Peštu

Izbor Budimpešte nije slučajan. Grad je već bio u finišu izbora lokacije za avgustovski samit, ali je na kraju prednost data Aljasci. Sada, sa Orbanom kao aktivnim posrednikom i garantom bezbednosti, Mađarska postaje logično rešenje – i to unutar evropskog kontinenta, što šalje drugačiju poruku od perifernog sastanka na Aljasci.

Geografski, Budimpešta je dovoljno blizu zapadnoj Evropi da simbolizuje ozbiljnost pregovora, ali dovoljno izolovana u političkom smislu – najviše zahvaljujući Orbanu – da nudi neutralan teren.

Za Balkan, ovaj samit ima poseban značaj. Region se već godinama nalazi u geopolitičkoj "sivoj zoni" između Zapada i Istoka, a Putinov mogući prolaz kroz srpski vazdušni prostor dodatno bi naglasio balkansku ulogu kao mosta – ili barem zaobilanog puta – u odnosima velikih sila.

Kako god da Putin stigne, a ruta će uskoro biti poznata i garantovana, Budimpešta će za nedelju ili dve postati centar svetske pažnje. Ipak, pitanje je da li će ovaj samit biti različit od avgustovskog neuspeha.

Tramp je tokom predsedničke kampanje 2024. obećavao da će "okončati rat u Ukrajini za 24 sata". Devet meseci nakon inauguracije, rat i dalje traje, a nagoveštaji brzog rešenja davno su raspršeni. Ipak, američki predsednik nije odustao. Njegov posrednik Orban, frustracija i(li) opsesija Putinom i nedavni uspeh u Gazi čine atmosferu drugačijom nego u avgustu.

Ostaje da se vidi da li će dinamika pregovora doneti pomak ili će Budimpešta biti samo još jedna fotografija bez rezultata.