Два земљотреса на изборима у Румунији - Дан Никушор нови председник, Симион такође прогласио победу

Градоначелник Букурешта, Никушор Дан највероватнији је победник председничких избора у Румунији, пошто после 95 одсто пребројаних листића има око милион гласова више од ривала, Ђорђа Симиона.

"Данас је на изборима победило румунско друштво које жели дубоке промене, друштво које жели да институције система функционишу, друштво које очекује борбу против корупције и економски напредак, а не друштво саздано на мржњи", рекао је Дан.

Градоначелник Букурешта, према некомплетним резултатима, има око седам одсто предности у односу на Симиона, чије се наде за успех у овом тренутку своде на гласове из дијаспоре, која је у рекордном броју изашла на биралишта.

Током изборног дана, гласало је око 64 одсто уписаних бирача, или 11,6 милиона грађана ове земље, укључујући и 1,6 оних који живе у иностранству.

Десетине хиљада Румуна са обе стране политичког спектра - интелектуалци, инфлуенсери и сасвим обични људи преко ноћи претворили су се у фанатичне активисте, претварајући не претерано убедљиве председничке кандидате у апостоле будућег поретка и засипајући мржњом присталице ривалске опције.

И Симион прогласио победу

Победу је прогласио и Ђорђе Симион, који је однео убедљиву победу у првом кругу гласања. Рекордна излазност у Румунији, али и у дијаспори. Нове оптужбе да су се у процес мешали Руси, али и Французи.

"Победио сам. Нови сам председник Румуније и враћам власт народу. Од овог тренутка није важно ко је био на чијој страни", рекао је Ђорђе Симион, непосредо по затварању биралишта тврдећи да је освојио око 400.000 гласова више од ривала, градоначелника Букурешта Никушора Дана.

Симион је, истовремено, најавио да ће на место премијера поставити Калина Ђорђескуа, чију је неочекивану победу у првом кругу неуспешних председничких избора, одржаних у новембру, због наводног руског мешања поништио румунски уставни суд.

Ипак, према резултатима излазних анкета, који се не односе на гласове дијаспоре, победник избора је његов ривал, Никушор Дан, који је политичку репутацију изградио као борац против корупције, себе сматра браном растућем таласу популизма који прети да анулира досадашња постигнућа Румуније.

Гро подршке, Дан црпи из урбаних средина и гласача који су ове државе "уморни" од традиционалних партија и њихових себичних интереса. Иако је у првом кругу добио чак 20 одсто гласовања мање од Симиона, Дан му се у истраживањима јавног мнења пред други круг приближио на свега три одсто.

Оптужбе, Француска и Русија

Симион је, у данима пред гласање, оптуживао политичке противнике да спремају "огромну изборну превару" и покушаје да дезинформацијама покушавају да манипулишу вољом бирача на чије гласове рачуна његова партија.

Навео је и да је у бирачке спискове уписано око 1,8 милиона умрлих, остављајући простор "да се види хоће ли се они заиста појавити на изборима".

Први проблеми, негде усред гласања, настали су када је Министарство спољних послова упозорило на ново руско мешање у изборни процес, слично ономе због којег је врховни суд, почетком децембра, поништио први круг избора и победу Калина Ђурђескуа.

"Током председничких избора у Румунији, још једном видимо знакове карактеристичне за руско мешање. Лажна вирална кампања на Телеграму и осталим друштвеним мрежама за циљ има мешање у изборни процес. То је било очекивано и румунске власти су спречиле овај покушај", написао је на мрежи Икс, некадашњем Твитеру, министар спољних послова Андреј Тарнеа.

Одмах затим, оснивач Телеграма Павел Дуров оптужио је румунске власти да наводи министра спољних послова, у ствари, представљају покушај гушења конзервативних гласова у Румунији.

Дуров је, у ово замешатељство, увукао и Француску тврдећи да влада у Паризу покушава да манипулише вољом бирача у Румунији, након чега је уследио талас гнева француских званичника.

"Француска одлично одбацује оптужбе... Подсећамо да је Француска снажно стајала уз Румунију на европском путу, приликом пријема у Шенген и у фебруару 2022. године када је пет дана после руске инвазије на Украјину послала војнике. Лагати о Француској значи уништавати овакву прошлост", навело је француиско министарство спољних послова.

Негде усред гласања, област Врачна у Румунији погодио је земљотрес јачине 3,9 степени Меркалијеве скале. Нешто касније, изнад Букурешта појавила се двострука дуга. Активисти ривалских кандидата су, свако на свој налин протумачили, ове знаке.