Polemika u japanskom parlamentu – da li je premijer Išiba nazvao Trampa neuračunljivim

Neobična polemika razvila se u japanskom parlamentu. Tokom prve sednice nakon održavanja izbora za Gornji dom parlamenta i zaključenja dogovora u vezi sa carinama sa Sjedinjenim Američkim Državama, japanski premijer Šigeru Išiba našao se pod paljbom opozicije, koja je zahtevala da saopšti kada namerava da se povuče sa funkcije i kako je moguće da pregovarački tim njegove vlade nije dobio napismeno uslove sporazuma koji je postigao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u vezi njegovih tzv. "sektorskih" i "recipročnih" tarifa.

Naime, krajem jula Japan je posle puna tri meseca pregovora dogovorio sa američkom stranom da se sektorske carine na automobile i delove koje predsednik Tramp prvobitno odredio na 25 odsto, kao i tzv. "recipročne carine" koje je trebalo da budu istog nivoa, smanjene po 15 procenata. Zauzvrat, po Trampu, Zemlja izlazećeg sunca je obećala da će sprovesti divovske investicije u američku privredu u visini od 550 milijardi dolara, te otkupiti velike količine američkog gasa, nafte, oružja i poljoprivrednih proizvoda (poput soje, kukuruza i pirinča.

Međutim, vrlo neobično, dogovor uopšte nije bio stavljen na papir, zbog čega se za njega ne može upotrebiti standardna fraza da je "potpisan" - prosto nije, ma koliko to zvučalo neozbiljno.

Upravo zbog toga, danas su tokom debate u parlamentu opozicioni lideri osuli paljbu na premijera Išibu, koji je i predsednik vladajuće Liberalno-demokratske partije (LDP), insistirajući da im se objasni kako je moguće da jedan međudržavni sporazum bude sklopljen samo verbalno. Oni su pritom isticali opasnost od slobodnog tumačenja sporazuma i budućih prepirki sa američkom vladom oko toga šta je zaista dogovoreno.

Zapravo, već samo dan nakon okončanja pregovora u Japanu se digla medijska prašina oko objava predsednika Trampa na društvenim mrežama jer su se u njima pojavili elementi koji se nisu slagali sa tumačenjem japanske strane nisu slagali sa tumačenjem japanske strane. Recimo, sporne su bile Trampove tvrdnje da će Japan svake godine kupovati za nekoliko milijardi dolara više američkog naoružanja, nego što je pre bilo predviđeno, jer japanska strana smatra da kupovina oružja nije bila deo dogovora, i da će se dalekoistočna carevina u potpunosti otvoriti za uvoz američkog pirinča. Vlada u Tokiju kaže da će kvote za bescarinski uvoz te žitarice ostati na snazi, ali da će pirinač američkog porekla imati prednost u popunjavanju te kvote u odnosu na druge države.

U tom smislu, predstavnici opozicije, naročito šef Ustavno-demokratske partije Jošihiko Noda, imali su objektivne argumente za svoj prigovor premijeru Išibi.

Ono što je, međutim, iznenadilo japanske političare i medije bio je premijerov odgovor. On je izjavio da je tako učinjeno jer (američki) sagovornik "nije običan čovek (nije kao drugi)". Taj izraz je u japanskom dvosmislen jer se u kolokvijalnom govoru koristi i da označi ekscentričnu, neuračunljivu osobu. Išiba je aludirao da potpisani dokument ne bi mnogo značio, jer je američki lider "čovek koji menja pravila" (po svom nahođenju). 

On je takođe rekao da je japanska strana pristala da okonča pregovore bez prolivanja mastila po papiru, jer se plašila da bi formulisanje zvaničnog dokumenta potrajalo i tako odložilo stupanje na snagu sniženih carina, što bi japanskim izvoznicima nanelo dodatnu štetu.

Kritike za iskrenog Išibu    

Međutim, na sajtovima medija i društvenim mrežama odmah je usledila lavina kritika. Mnogi japanski komentatori ocenjuju da je glavni razlog zašto ništa od dogovorenog nije stavljeno na hartiju upravo to što američka strana želi da menja sadržaj dogovora po svom nahođenju, odnosno, zato što predsednik Tramp hoće da ostavi sebi prostor da menja visinu tarifa kad god poželi. Za to tumačenje ima osnova u izjavi člana američkog pregovaračkog tima ministra finansija Skota Besenta koji je po završetku razgovora sa japanskom stranom televiziji "Foks" rekao da će Trampova administracija proveravati svakog tromesečja da li se Japan pridržava dogovorenog, i da će, ako on to ne bude činio, carine smesta biti povišene. Valja napomenuti da ni južnokorejska vlada nije dobila napismeno odredbe dogovora koje je postigla sa Vašingtonom u vezi sa carinama.

Ima i onih koji premijera Išibu kritikuju zbog nedostatka diplomatskog takta i korišćenja neformalnog jezika koji "nije primeren" situaciji i činjenici da je Donald Tramp šef savezničke države - oni kažu da je upravo Išiba taj koji je "neobičan" zbog svojih nedovoljno promišljenih istupa.

Nakon zaključenja sporazuma sa SAD raste premijerova popularnost

Interesantno, objavljeni su i rezultati najnovijeg istraživanja javnog mnjenja koje je 2. i 3. avgusta sprovela televizijska mreža "Džapan njuz netvork" (JNN), po kojima je, uprkos relativnom neuspehu na nedavno održanim izborima za Gornji dom parlamenta, na kojima su LDP i njen koalicioni partner Komeito izgubili većinu, popularnost premijera Išibe je u porastu.

Takođe, veći broj ispitanika je izjavio da Išiba treba da ostane na funkciji nego da ode sa nje (47 u odnosu na 44 procenata). To istraživanje, sprovedeno na, doduše, malom uzorku od 1.003 ispitanika, pokazalo je da je nepoverenje u njegovu partiju osetno veće nego u njega samog i njegovu vladu. 

Razmimoilaženje u stepenu poverenja u Liberalno-demokratsku partiju sa jedne i njenog lidera sa druge strane sugeriše da su Išibine izjave u predizbornoj kampanji, tokom koje je on jasno rekao da SAD ne treba da potcenjuju njegovu zemlju i da će od Trampovih carina zaštititi ono što treba da zaštiti (automobilsku industriju i poljoprivredu) naišle na odziv među građanstvom, isto kao i ocene pojedinih opozicionih lidera da je Išiba umereniji od većine vodećih figura LDP i da bi zato radije videli njega na kormilu manjinske vlade LDP nego bilo koga drugog.