Tramp nemilosrdan prema prijatelju – Tajvanu nisu pomogle ni investicije u SAD ni kupovina oružja

Gorčina i razočaranje na Tajvanu - to ostrvo nije uspelo da u pregovorima sa Trampovom administracijom obezbedi za sebe isti tretman kao susedni Japan i Republika Koreja uprkos svojoj vojnopolitičkoj važnosti za Vašington i ogromnim investicijama u američku privredu.

Pomenute dve države, kroz pregovore sa Trampovim timom koji su predvodili ministar finansija Skot Besent, prvi otvoreno gej republikanski vladin funkcioner, i ministar trgovine Hauard Lutnik, uspele su da izdejstvuju carine od 15 odsto na svoje proizvode. Međutim, Tajvanu je dodeljen namet od 20 odsto.

Naime, Tajpej je prvobitno bio "počašćen" globama od čak 32 odsto bez obzira na njegovu geopolitičku važnost u američkom obruču oko matice Kine i njegov ekonomski značaj za američku i svetsku ekonomiju kao snabdevača najsavremenijih čipova, koji su esencijalni za proizvodnju superkompjutera.

S obzirom na to da su Japan i Republika Koreja startovali sa 24, odnosno, 25 odsto, možda je logično da su i nakon pregovora Tajvanci ostali na nivou koji je viši od njihovog.

Štaviše, carine na proizvode tajvanskog porekla proporcionalno su smanjene u većoj meri od onih na japansku i južnokorejsku robu.

Ipak, u Tajpeju su se nadali da bi mogli da ostvare tretman ravnopravan sa tim ekonomskim suparnicima, i otud razočarenje.

Da bi umirio duhove predsednik Laj Ćingde je po okončanju pregovora izjavio novinarima na Tajvanu da su tarife od 20 odsto privremene i da će njegova vlada izdejstvovati bolje uslove.

Neumoljivi Tramp

Jedan od džinova tajvanske ekonomije, u vremenu tokom trajanja pandemije i nakon nje za svetsku ekonomiju apsolutno esencijalno preduzeće "TSMC", koje jedino u svetu proizvodi najsavršenije logičke čipove sa kolima promera svega dva, odnosno, tri nanometra, obećalo je investicije od čak 100 milijardi dolara u američku privredu i u proteklih nekoliko godina izgradilo dva postrojenja u SAD.

Ni to, kao ni velike kupovine američkog naoružanja za vreme prvog Trampovog mandata, nije bilo dovoljno za bolji rezultat.

Naravno, iz svega što je učinio do sada, jasno je da Tramp nema milosti za američke vojnopolitičke saveznike, da ne priznaje geopolitiku i bezbednost kao faktore koji treba da partnerima daju povlašćeni ili ravnopravni trgovački položaj, te da subjekte poput Japana, Južne Koreje i Tajvana čak doživljava kao vrstu parazita koji decenijama zloupotrebljavaju velikodušnost SAD i svoj geostrateški položaj da bi ih ekonomski iskorišćavale.

Zato u njegovom odlučivanju u vezi sa carinama uticaj, čini se, nije imalo ni to da će njegovo grubo postupanje s Tajvanom pružiti Pekingu i snagama koje su mu bliske na samom ostrvu vrhunsku propagandnu municiju - oni sada mogu sa pravom da narodu na Tajvanu kažu da im Vašington nije prijatelj, već kolonijalni vladar koji ih po svom nahođenju koristi za sopstvene sebične ciljeve i sugerišu mu da će u slučaju ratnog sukoba sa maticom biti žrtvovani i napušteni od strane Vašingtona.

Američki predsednik Donald Tramp je još tokom svoje predizborne kampanje imao teške reči za Tajvan - optužio ga je da je njegovoj državi "uzeo" industriju čipova i da joj nikad ništa nije dao. Naravno, nije pomoglo to što je Tajvan imao vrlo visok suficit u robnoj razmeni sa SAD - u 2024.

SAD su uvezle tajvanske proizvode ukupne vrednosti od 116 milijardi američkih dolara i zabeležile deficit od čak 74 milijarde.

Nemir u duši tajvanskih političara, biznismena i običnih građana

Tajvanski mediji su tokom trajanja pregovora pisali da Vašington od Tajpeja traži još veće investicije, kao i da liberalizuje uvoz mesa i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Čini se, međutim, da Tajpej ipak nije stavio na pregovarački sto dovoljno novca za investicije da bi stekao isti tretman kao Republika Koreja i Japan, koji su proteklih godina imali nešto manji suficit u robnoj trgovini sa SAD od njega.

Dakle, ako želi da izdejstvuje niže tarife, vlada u Tajpeju će morati da još više odreši kesu i u većoj meri transferiše svoje bogatstvo u američke trezore.

Trampove carine u Tajpeju su obnovile strahovanja da će Tajvan biti iskorišten kao jedna od karata Vašingtona u ekonomskim pregovorima sa maticom Kinom.

Tajvanci, uostalom, imaju vrlo gorko iskustvo iz prošlosti, jer kada su Sjedinjene Države pod Niksonom i Kisindžerom uvidele da imaju priliku da oslabe komunistički blok tako što će iskoristiti pogranične i ideološke nesporazume između Kine i Sovjetskog Saveza da ih razdvoje, one su priznale Pekingu pravo da preuzme fotelju u Savetu bezbednosti UN i odatle izbacile predstavnika Čang Kajšekove vlade utvrđene na Tajvanu.

Još jedan povod za zabrinutost u Tajpeju su sektorske carine na uvoz poluprovodnika (čipova) koje je Vašington najavio, ali još nije odredio. Ovo je problem posebno stoga što nova postrojenja "TSMC" u Arizoni još uvek nisu dostigla maksimum svojih proizvodnih kapaciteta.

U takvom kontekstu, izjava de fakto ambasadora SAD u Tajpeju Rejmonda Grina data početkom jula (tokom trajanja pregovora) u prisustvu tajvanske potpredsednice Sjao Bikim da "Tajvan pobeđuje kada SAD pobeđuju" deluje kao potpuno deplasirana propagandna floskula.