Kada vam lakne nakon što su vas opelješili – kako je Tramp posle Japana i EU, odrao i Koreju

Prošlog četvrtka zaključen je sporazum između Vašingtona i Seula u vezi sa primenom novih carina Trampove administracije na robu južnokorejskog porekla.

U Seulu, koji će morati da iz svojih kasa u američke prebaci 350 milijardi dolara – investicije o čijem usmeravanju će, po rečima ministra trgovine Hauarda Lutnika, odlučivati niko drugi do sam predsednik Tramp – i u naredne četiri godine kupi američki gas u iznosu od čak 100 milijardi, postoji određeno zadovoljstvo u vezi sa ishodom, u smislu da je najgore izbegnuto i neizvesnost donekle ublažena.

Razlog je pre svega to što su "sektorske" carine na automobile i tzv. "recipročne" tarife snižene sa 25 na 15 procenata.

Naime, Republika Koreja se našla pod velikim pritiskom posle okončanja pregovora između Trampovog tima i Tokija, odnosno, Brisela.

Jer, kako su ogorčeni Japan i nemoćna Evropska unija zaslužili "velikodušnu" redukciju carina "njegovog visočanstva", kako predsednika Trampa nazivaju njegovi američki kritičari, za čitavih deset poena (sa 25 na 15 odsto), postojala je opasnost da najveći južnokorejski izvozni artikal, automobili, budu opterećeni većim haračem od japanskih i nemačkih i tako na važnom američkom tržištu postanu manje konkurentni.

U 2024. godini, vozila su Južnoj Koreji donela prihod od čak 43 milijarde dolara u trgovini sa Sjedinjenim Američkim Državama, pa su u Seulu, iako razočarani zbog uvođenja globa, bili spremni da dobro odreše kesu ne bi li zadovoljili njujorškog magnata na kormilu posrnule američke države i "izvuku" tih "čarobnih" 15 odsto.

Atmosferu olakšanja artikulisao je i novi predsednik Li Dže Mjung, koji je izjavio da je njegova zemlja "prebrodila veliku prepreku" i uspela da izbori situaciju u kojoj će moći da se ravnopravno ili sa povoljnijih pozicija takmiči sa Japanom i EU.

Inače, u 2024. godini, Republika Koreja je u SAD izvezla robu u vrednosti od 128 milijardi dolara i ostvarila suficit od 66 milijardi.

Bore na čelu južnokorejskih političara, ekonomista i poslovnih ljudi

Uprkos relativnom olakšanju zbog zaključenja dogovora sa Vašingtonom, političare, ekonomiste i poslovne ljude u Republici Koreji i dalje mori puno briga.

Najpre, tu je činjenica da je "vrhovni iznuđivač", kako u podkastima u istočnoj Aziji američkog lidera nazivaju razočarani ekonomisti, u svojoj objavi na društvenim medijima napisao da će se Južna Koreja "u potpunosti otvoriti za trgovinu sa SAD".

S obzirom na to da vlada u Seulu tvrdi da uopšte nije bilo reči o otvaranju domaćeg tržišta za američke poljoprivredne proizvode, korejski novinari se pitaju šta je Tramp mislio kada je to kazao i strahuju da, pošto pregovori nisu urodili konkretnim pisanim sporazumom, predstoji prepucavanje između dve strane u vezi s tim šta je zaista dogovoreno. Moguće je da je američki lider mislio na automobile, budući da mnogi mediji javljaju da će Seul dozvoliti uvoz vozila proizvedenih po američkim ekološkim i bezbednosnim standardima.

Pored toga, preostaje problem drakonskih carina od 50 odsto na uvoz čelika i aluminijuma, neizvesnost u vezi sa sektorskim carinama koje će tek, čini se, biti određene u odnosu na još jedan krunski dragulj u južnokorejskom izvozu – čipove, kao i pitanje kako smanjiti troškove proizvodnje da bi se umanjila cena južnokorejskih proizvoda i tako ublažio impakt "recipročnih" carina od 15 procenata na potrošače u SAD.

Od toga, problem carina na čipove teoretski bi trebalo da bude najmanji, jer južnokorejski proizvođači poslednjih godina, zbog pritisaka Bajdenove vlade da se odvoje od kineskog tržišta i usredrede na američko, već grade fabrike u SAD.

Ipak, istočnoazijski mediji javljaju da je naći dovoljan broj kvalifikovane radne snage za tako specifičan proizvodni proces u SAD Sizifov posao, te da će južnokorejske firme morati još izvesno vreme da se oslanjaju na izvoz.

Oligarsi za sebe i državu

Veliki posao – najpre, za svoje interese, ali i za čitavu južnokorejsku državu – obavili su, pišu tamošnji mediji, domaći tajkuni – šefovi divovskih grupacija "Samsung", "Hjundai" i "Hanva", koji su otputovali u Vašington tokom trajanja pregovora o carinama.

"Samsung elektroniks" u teksaskom gradu Ostinu gradi postrojenje za proizvodnju najsavremenijih čipova, vredno fantastičnih 37 milijardi dolara. Taj džin nedavno je potpisao mega ugovor sa "Teslom", težak 16,5 milijardi, da je snabdeva čipovima za četvorotočkaše.

"Hjundai" je u martu najavio izgradnju čeličane i fabrike električnih automobila u SAD ukupne vrednosti od 21 milijardu.

U maniru vernog vazala, južnokorejska vlada je, kao instrument za dodvoravanje američkom imperatoru, formulisala program pod nazivom "Učini američku brodogradnju ponovo velikom", skraćeno "MASGA", a sva sličnost sa Trampovim predizbornim sloganom je namerna.

U njemu lidersku ulogu ima koncern "Hanva", koji je u decembru prošle godine otkupio brodogradilište u Filadelfiji.

Tokom pregovora o carinama sa bliskim Trampovim saradnikom Lutnikom, Seul je ponudio dodatne investicije tog giganta u američku lučku infrastrukturu i obuku američkih radnika, kao i transfer tehnologija.

Štaviše, po izveštavanju novinske agencije Rojters, od pomenutih 350 milijardi investicija, okvirno je dogovoreno, čak 150 bi trebalo da se slije u američku brodogradnju. Ovo, stoga što SAD u ovom trenutku, izraženo u tonama nosivosti, godišnje prave manje od jednog procenta brodova sveta, dok geopolitički i ekonomski rival Narodna Republika Kina produkuje više od četrdeset posto.

Južna Koreja je drugi najveći svetski brodograditelj, zemlja koja ima posebno dobru tehnologiju za izgradnju specijalnih plovila poput onih koja transportuju tečni prirodni gas i druge hemikalije.

Preostalih 200 milijardi južnokorejskog kapitala trebalo bi da bude usmereno u američku industriju čipova, baterija, nuklearne centrale, biotehnologiju, itd.

Jeftini ruski gas nalazi se bukvalno na samo par stotina kilometara od Republike Koreje, ali kao država koja je relativno visoko ekonomski zavisna od tržišta SAD i na svom tlu ima 28.500 američkih vojnika, ona nema drugog izbora nego da plati višestruko više za uvoz sa druge strane ogromnog Tihog okeana.