Sporazum o novim carinama donosi gorčinu i Japanu i SAD

Nakon zaključenja dogovora o novim Trampovim carinama 22. jula, koji pored globa za japanske proizvode predviđa i krupna ulaganja Tokija u američku privredu u ukupnom iznosu od 550 milijardi dolara, japansku javnost ozbiljno je uvredio komentar jednog od američkih pregovarača, ministra finansija Skota Besenta.

On je izjavio televiziji "Foks" da će na kraju svakog tromesečja biti proveravano da li Japan izvršava obećanja data tokom pregovora i da će, u slučaju da se oceni da on to ne čini, sektorske carine na automobile i delove i tzv. "recipročne carine" na ostale proizvode, koje su dogovorom umanjene na 15 procenata, biti smesta vraćene na 25 odsto.

Pregled reakcija japanskih građana na internetu otkriva veliko nezadovoljstvo i gorčinu. Oni ne samo što ističu da je uvođenje carina samo po sebi nešto što prijateljski nastrojena nacija ne bi učinila i da je Besentova izjava prosta pretnja, već čak pozivaju svoju državu da se oslobodi američkih državnih obveznica, koje poseduje u ukupnoj verednosti od 1,1 bilion (1.100 milijardi) dolara, i tako direktno prouzrokuje štetu američkoj ekonomiji. Oni blaži traže od svoje vlade da smanji zavisnost Japana od američkog tržišta i težište u spoljnoj trgovini prebaci na EU, Australiju, Kanadu i druge zemlje.

Razlike u shvatanju sporazuma

Japan je u prošle dve godine ostvario suficit u robnoj razmeni sa SAD od 62, odnosno, 68 milijardi dolara. Dalekoistočna carevina prošle godine je izvezla oko 4.300 različitih artikala, a najveći udeo su zauzeli automobili - čak 28 posto. Kada se tome dodaju i delovi za vozila, automobilska industrija učestvuje u izvozu u SAD sa čitavih 33 odsto.

Političko rukovodstvo i pojedini ekonomisti u Tokiju u prvim reakcijama na zaključenje dogovora sa SAD izrazili su relativno olakšanje, budući da su neke od po njih najštetnijih carina svedene na donekle podnošljiv nivo. Time je, naročito bitno, spasen pristup japanske automobilske industrije svom najvećem tržištu.

U Zemlji izlazećeg sunca sada, međutim, mediji ističu da postignuti dogovor nije onakav kakvim ga je prikazao američki predsednik Donald Tramp u svojim objavama na društvenim medijima.

Naime, on i njegovi saradnici govore da će Japan investirati čak 550 milijardi dolara u američku privredu i tako doprineti njenom preporodu, te da će SAD požnjeti čak 90 odsto profita generisanog tim ulaganjima.

U Tokiju, međutim, kažu da ta cifra obuhvata ne samo direktne investicije japanskih kompanija u proizvodnju lekova, poluprovodnika i drugog u SAD, već i davanje bankarskih zajmova, te da je reč o okvirnoj sumi koja ne mora biti realizovana ako se krediti američkim preduzećima iz nekog razloga ne dodele. 

Takođe, u SAD tvrde da se u sklopu sporazuma Tokio obavezao i da poveća kupovinu naoružanja za nekoliko milijardi dolara godišnje, dok u Japanu smatraju da o oružju ništa nije odlučeno, već da je ono samo bilo pomenuto kao jedna od mogućnosti za smanjenje američkog deficita u bilateralnoj trgovinskoj razmeni.

Dalje, američki izvori govore o povećanju japanskog uvoza pririnča iz SAD za 75 posto, dok u ostrvskoj državi, čini se, smatraju da nije ugovoren tačan iznos tog povećanja i da je stoga japanska vlada slobodna da odluči koliko će on iznositi.

Razlike u tumačenju vrlo lako mogu da opstanu još izvesno vreme, jer nije izrađen zvanični dokument kojim se precizira sadržaj dogovora.

Mediji u Japanu javljaju da još uvek ništa nije potpisano ni kada su u pitanju nekoliko nedelja ranije okončani pregovori SAD i Vijetnama, odnosno, SAD i Filipina.

Koliko zbrzano i neprofesionalno su vođeni pregovori svedoči i činjenica da nije ni precizirano kada će stupiti na snagu dogovorena pošteda, odnosno, umanjenje carina za Japan - u vladi u Tokiju veruju, od prvog avgusta.

Velika ironija

Međutim, još veće nezadovoljstvo, pa i strah, paradoksalno i ironično, u ovom trenutku osećaju u američkoj automobilskoj industriji.

Razlog je to što domaći proizvođači "Dženeral Motors", "Ford" i "Stilantis" uvoze velike količine delova, ali i do 40 pa i 50 odsto finalizovanih proizvoda iz Kanade i naročito Meksika, gde su troškovi proizvodnje, uključujući tu i radnu snagu, mnogo jeftiniji.

Problem je to što su ove dve zemlje izložene dejstvu sketorskih carina za automobile i delove u visini od 25 procenata, dok su Japanci sada na 15 odsto, što im daje osetnu prednost u odnosu na američke proizvođače koje su nove Trampove carine trebale da zaštite.

Poruka američkih rukovodilaca je da je reč o "vrlo lošem dogovoru", i mada to ne kazuju otvoreno, da je američki državni vrh neorganizovan i pregovore vrši zbrda-zdola, ne vodeći računa o sinhronizaciji.

Ljuti su i radnički sindikati u SAD koji kritikuju dogovor Trampove administracije sa Japanom kao neefikasan u smislu da neće doprineti otvaranju novih radnih mesta u njihovoj zemlji, jer su carine od 15 odsto isuviše niske da bi stimulisale japanske kompanije da odreše kesu i investiraju velike svote u podizanje fabrika u SAD.

Oni su, čini se, u pravu jer i japanski ekonomisti govore isto. Upravo u tome leži i zadovoljstvo japanske vlade i automobilske industrije razgovorima - mada će ove druge nove Trampove carine koštati oko deset milijardi dolara godišnje, one su takvog nivoa da ne zahtevaju selidbu postrojenja iz Japana jer mogu biti apsorbovane unapređenjem produktivnosti, povećanjem proizvodnje u japanskim fabrikama na američkom tlu, slanjem više jefitinijih modela na prodaju u SAD i manjom redukcijom cena automobila u jenima gde je to moguće.

Pokreti u Japanu

U Japanu predstavnici vlade, uključujući tu i premijera Šigerua Išibu, već su izvršili prve konsultacije sa vođama opozicionih partija i rukovodiocima krupnih preduzeća od kojih se očekuju da, uz pomoć vlade, učestvuju u krupnim investicijama u američku privredu.

Mada neki strani analitičari tvrde da predsednik Tramp nije postigao ništa novo i suštinsko, jer će Japanci, kao i uvek do sada, dolare zarađene u trgovini sa SAD prosto pretvarati u vlasništvo nad američkim državnim obveznicama, nekretninama i deonicama, što ih neće previše pogoditi, čini se, da će za sporazumom predviđene investicije najveći deo kapitala ipak ići iz samog Japana.

Ovo stoga što će nosioci posebno krupnih ulaganja biti japanske kompanije iz oblasti energetike, farmaceutike i trgovine poljoprivrednim proizvodima, banke i vlada, a ne, recimo, automobilska industrija, koja najviše profitira u razmeni sa SAD.

Taj novi prisilni investicioni teret, u kombinaciji sa onim koji dolazi od samih carina, sigurno nije nešto što bi se moglo očekivati od bliskog vojno-političkog saveznika.

Ozbiljno uzrdmano poverenje u SAD rezultiraće u nastojanju Tokija da umanji svoju ekonomsku zavisnost od njih.

Jedan od ranih nagoveštaja u vezi toga je i redovni samit Japan-EU održan 23. jula, dan nakon postizanja dogovora između Trampove i Išibine vlade.

Na tom sastanku Tokio i Brisel su se između ostalog saglasili da su neke od vrednosti koje dele slobodna i fer trgovina, te da treba da ojačaju međusobnu robnu razmenu u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.