Trampova administracija objavila dokumente o atentatu na Martina Lutera Kinga

Podaci o ubistvu Martina Lutera Kinga, koji nisu bili digitalizovani i decenijama su bili čuvani u vladinim arhivama, uključuju zapise FBI, CIA i druge relevantne materijale iz istrage, piše Si-Bi-Es njuz.

Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe (ODNI) navodi da objavljeni dokumenti sadrže interne Ef-Bi-Aj dopise koji detaljno opisuju napredak istrage, kao i informacije o bivšem cimeru Džejmsu Erlu Reju, koji je kasnije priznao ubistvo Kinga.

Takođe, dokumenti obuhvataju i zapise o potrazi za Rejom, koji je pobegao iz zemlje pre nego što je uhvaćen i osuđen.

Direktorka ODNI-a, Tulsi Gabard, rekla je da su ti dokumenti prvi put objavljeni onlajn u jednoj celokupnoj kolekciji sa minimalnim redakcijama, premda su neki već delimično bili dostupni kroz Zakon o slobodi informacija.

Takođe je napomenula da su Kingovi rođaci imali priliku da pregleduju dosijee pre nego što su postali javni.

Reakcije porodice Kinga bile su različite. Dvoje preživale Luterove dece, Bernis King i Martin Luter King III, pozvali su javnost da pristupe dokumentima "sa poštovanjem", naglašavajući da je atentat na njihovog oca duboko ličan gubitak.

Bernis King je izrazila zabrinutost zbog ponovnog suočavanja sa "traumatičnim detaljima", dok je nećaka, Alveda King, podržala objavljivanje, nazivajući to "istorijskim korakom ka istini".

Rej se izjasnio krivim za ubistvo Kinga u Memfisu godinu dana nakon atentata i osuđen je na 99 godina zatvora, ali je kasnije povukao svoju krivicu i godinama je bezuspešno tražio novo suđenje. Umro je 1998. godine.

Iako je on bio osuđen za ubistvo, porodica King i neki zvaničnici smatraju da je ubistvo bilo deo šire zavere, dok je Ministarstvo pravde u nekoliko navrata potvrdilo da je Rej delovao sam.

Sud u Tenesiju 1999. godine presudio je da su "vladine agencije" bile umešne u atentat, što je izazvalo dodatne teorije o učešću zvaničnika u tom atentatu.

Drugi zvanični nalazi se razlikuju. Ministarstvo pravde sprovelo je ispitivanje atentata 1977. i 2000. godine, koje je tvrdilo da je Rej bio atentator i da nije delovao kao deo zavere. Sedamdesetih godina prošlog veka, Odbor za atentate Predstavničkog doma Kongresa SAD utvrdio je da je King verovatno ubijen kao deo zavere u koju je upleten Rej, ali da vlada nije bila umešana.

Ubrzo nakon što je započeo svoj drugi mandat, Donald Tramp je naredio da se objave federalni dosijei o atentatu na predsednika Džona F. Kenedija 1963. godine, zajedno sa ubistvima Kinga i senatora Roberta F. Kenedija 1968. godine. Dokumenta o Džonu Kenediju objavljeni su u martu, a vlada je objavila nekoliko delova dokumenata o Robertu Kenediju počev od aprila.