Sećanje na bombardovanje SRJ u Londonu: Stvaranje sveta u kojem živimo omogućeno bombardovanjem Beograda

Prva komemoracija posle pandemije akcenat je stavila na posledice bombardovanja, koje za maticu, ali i dijasporu, i dalje predstavlja kolektivnu traumu.

Pomen za žrtve bombi NATO-a od pre dvadeset šest godina održano je u Crkvi Sveti Sava u Londonu.

Puna sala Doma episkopa Nikolaja Velimirovića bila je preplavljena sećanjima na rat u matici, ali i neprekidne proteste hiljada Srba u Britaniji ispred ulice Dauning tokom svih sedamdeset osam dana vojne intervencije Zapada.

Tadašnja laburistička vlada ju je nazvala "etičkom spoljnom politikom".

Profesor strateških studija Majkl Stenton ocenjuje da je Blerova vlada želela da pokaže da je Britanija važna i da je država koja može da upotrebi silu u svetu u kojem je neophodno da se bude prvi u redu iza Sjedinjenih Država.

"Nije im bio važan istinski moralni stav, već da oni budu ti koji nameću šta je moralno", kaže on.

Bivši voditelj Bi-Bi-Sija i Skaj njuza Lori Majer priznaje da je tada mislio da su vesti koje su stizale od kolega zasnovane na pouzdanim izvorima.

"No, užasnuo sam se kada sam čuo da su Blerovi stručnjaci za odnose sa javnošću došli u NATO i da govore da se narodu može reći bilo šta, jer ne postoji novinar koji bi to opovrgao, jer ne zna jezik i nema prave kontakte na Balkanu. Tužno je to što lovački psi novinarstva nisu želeli da se izdvoje iz čopora. Kolege su bile pod pritiskom i, iako nas, kao što znate, u Bi-Bi-Siju uče da budemo objektivni i nepristrasni, to je sve bačeno niz vetar", priznaje za RTS Majer.

Potpredsednica Kampanje za nuklearno razoružanje Kejt Hadson tada je aktivno učestvovala u demonstracijama britanskih Srba.

"Premijer Toni Bler branio je napade, iako ga je najviši britanski državni pravobranilac upozorio da ne sme da bombarduje civilne ciljeve, uključujući tu i Radio-televiziju Srbije", rekla je Kejt Hadson na panelu.

Kopredsedavajući britansko-srpske Alijanse za mir Miša Gavrilović i Marko Gašić su tada sami zastupali srpske stavove u oko hiljadu nastupa u britanskim medijima.

Marko Gašić, koji je danas analitičar međunarodnih odnosa, smatra da "zemlja, koja ima ozbiljne protivnike, mora da se ozbiljno pozabavi političkim marketingom".

"Svaka firma ovde ima svoj menadžment za reputaciju, a nisu baš nešto ugrožene. Mi smo bili kao nacija, kao narod, kao država targetovani od velikih sila i, na neki način, bilo je neophodno da mi imamo konstantno prisustvo ovde, da teče naš stav i da se ubacuje ovde u medijsku, ali i političku atmosferu, a ne da čekamo da dođe požar, pa tek onda da se pojavljujemo", tvrdi Gašić.

On ocenjuje i da strateški politički marketing Srbije danas mora da sprovodi dijaspora uz podršku matice.

Bombardovanje SRJ otvara vrata širenju NATO-a

Bivši voditelj Bi-BiSi-ja i Skaj njuza Lori Majer priznaje da su mu bile potrebne godine da spozna domete propagande tadašnje britanske vlade.

"Ako pogledate Haški tribunal i uvidite da ga finansiraju Amerikanci, a oni su podstrekači rata, dok sve dokaze prikupljaju neprijatelji, gde je tu pravda? Kada se sve kockice slože, jasno je da je to bila nameštaljka protiv srpskog naroda. Srbi su morali da budu „loši momci“ kako bi Amerikanci iznudili podršku za tu avanturu iza koje se krije proširenje NATO-a i pljačka mineralnih resursa Jugoslavije", kaže on.

Profesor Stenton ističe da je bombardovanje Jugoslavije presedan, koji je otvorio vrata širenju NATO-a ka istoku, ali i Rusije ka Abhaziji, Severnoj Osetiji i Ukrajini.

"Pošto je Kosovo priznato kao nezavisna država, Kremlj je saopštio da će, pošto međunarodno pravo više ne važi, Rusija postupati po sopstvenom nahođenju", podseća profesor Stenton.

"Šef deska za Sovjetski Savez u CIA je rekao da je odluka da se bombarduje Kosovo dovela do toga da su Rusi shvatili da ne mogu da veruju Amerikancima", ističe Majer.

Profesor strateških studija Majkl Stenton naglašava da je "stvaranje sveta u kojem živimo, uključujući tu i rat u Ukrajini, omogućeno je bombardovanjem Beograda te godine".

Svi učesnici ovog skupa slažu se u jednom – da nije bilo bombardovanja SRJ, svet bi danas izgledao veoma drugačije.