Gadafijeve milijarde za milion Palestinaca, gde će završiti ljudi koje niko neće

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa, na zgražavanje ostatka sveta, kao jedno od rešenja palestinskog pitanja pokušala je da promoviše preseljenje oko milion stanovnika Pojasa Gaze na sever Afrike, računajući da bi takav potez, istovremeno, odvukao Palestince od granica Izraela i pokrenuo bilo kakve procese u Libiji.

Testiranje kontroverznog predloga o preseljenju Palestinaca usledilo je svega nekoliko dana pošto su američki zvaničnici i predstavnici jedne od libijskih vlada počeli pregovore o odmrzavanju 30 milijardi dolara, zarobljenih u zapadnim bankama još od početka pobune protiv Moamera el Gadafija 2011. godine.

Posle nekoliko rundi prilično komplikovanih pregovora, ispostavilo se da bi trećina te sume pripala Amerikancima, odnosno kompanijama "Hanivel" i "Halibarton", koje bi tih 10 milijardi uložile u energetske projekte upravo u Libiji.

Vrednost fonda koji je Gadafijev režim spremio u zapadnim bankama procenjuje se na oko 70 milijardi dolara.

Gadafijeve milijarde za palestinske izbeglice

Gotovo istovremeno, u libijskoj prestonici počele su borbe između rivalskih milicija - vladi u Tripoliju lojalne 444. brigade i snaga Rada koje iz istočnih predgrađa pokušavaju da zauzmu naselja bliže centru grada.

Pucnjava iz automatskog oruža i eksplozije trajale su više od 24 časa, nakon čega su lokalne bolnice objavile da je ubijeno najmanje šest osoba. Uporedo sa sukobima, obe strane su u Tripoli dopremile značajna pojačanja.

Bitka za teritorije, suštinski, predstavlja posledicu dramatičnih neuspeha pokušaja međunarodne zajednice da, bezmalo 15 godina od pada Gadafijevog režima, od Libije stvori kakvu funkcionalnu državu i održi bilo kakve izbore.

U Libiju podeljenu na dve vlade i bezbroj lokalnih milicija, Trampova administracija namerava da dovede milion Palestinaca, na način na koji je Ronald Regan 1982. godine na sever Afrike "preselio" Palestinsku oslobodilačku organizaciju i lidera Jasera Arafata.

I tada, konvoj brodova pratilo je dvosatno šenlučenje i povremeni vatromet desetina projektila iz ručnih bacača, čiji su projektili eksplodirali po skoro potpuno uništenoj luci. Grčki brod, nazvan po grčkom pesniku Odiseju Elitisu, u pratnji francuskih fregata polako je isplovljavao ka, u tom trenutku, nepoznatom odredištu.

Pet brodova za Jasera Arafata

Tog dana iz luke je isplovilo pet brodova u kojima je iz Libana evakuisano ukupno oko 4.000 pripadnika Palestinske oslobodilačke organizacije koji su preko Grčke dospeli do Tunisa, gde su proveli narednih 12 godina.

Arafat je, za 12 godina izgnanstva, promenio pristup rešavanju palestinskog pitanja, pa je saborce nagovorio da iz ruševina pređu za pregovarački sto, prihvatajući istovremeno postojanje Izraela. U Gazu se vratio 1994. godine promovišući palestinsku samoupravu što je rezultiralo sporazumom iz Sola i Nobelovom nagradom za mir, koju je podelio sa izraelskim premijerom Jicakom Rabinom.

Tridesetak godina kasnije, Vašington ponovo razmišlja da bi palestinski problem mogao da reši brodovima, ovog puta tako što bi u njih ukrcao gotovo polovinu Palestinaca iz Pojasa Gaze i istovario ih negde na severu Afrike, najbolje u Libiji.

Zbog toga, navodi američka mreža En-Bi-Si, Bela kuća razmatra niz opcija vezanih sa smeštaj i transport Palestinaca, uključujući i verziju prema kojoj bi milion ljudi avionima bilo prebačeno do Tripolija.

Za takav poduhvat bilo bi potrebno oko 1.200 letova najvećeg putničkog aviona, ali bi dodatni problem predstavljala činjenica da u Pojasu Gaze nema aerodroma, pa bi Palestincima prvo morao biti obezbeđen transport do bezmalo 400 kilometara udaljenog Kaira. Kopneni put bi zahtevao bezbroj autobusa koji bi do Libije morali da prevale više od 2.000 kilometara.

Mediteranski raj umesto ruševina

Suštinski, plan o raseljavanju deo je Trampove vizije o Bliskoistočnoj rivijeri u kojoj bi na ruševinama palestinskih naselja iznikao turistički raj, dok bi Palestinci u budućnosti živeli u "divnim kućama, prekrasnom regionu, gde će biti srećni i gde na njih niko ne bi pucao".

"Sada ne možete da živite u Gazi i mislim da nam treba neka druga lokacija", rekao je Donald Tramp početkom godine.

Takav pristup rešavanju palestinskog pitanja šokirao je političare od Dalekog istoka do Evrope, arapske lidere, najviše zvaničnike Ujedinjenih nacija, ali i oko 7,7 miliona Libijaca, koji već godinama čekaju naznake normalnosti u razorenoj državi.

Zgražavanje Arapa na ovu ideju navela je Trampovu administraciju da razmotri alternativne opcije za raseljavanje Palestinaca, pa se kao moguća destinacija pomilje i Sirija u kojoj je šaroliki savez islamista, Kurda i Druza svrgnuo režim Bašara el Asada, ali ostao zarobljen u mreži međunarodnih sankcija i međusobnih sukoba.

Da bi otvorili put ka "destinaciji Sirija", Amerikanci su prošle sedmice najavili da će ukinuti sankcije toj državi. Pominjala se i Ruanda.