Операција Ели Коен, или како је Мосад украо најбоље чувану тајну Сирије

Два мушкарца седела су у кафићу у Буенос Ајресу почетком шездесетих година. Игром историјских околности, један од њих – Хафиз ел Асад је за пар година постао председник Сирије. Други, чије је право име било Ели Коен, по Асадовом наређењу обешен је у Дамаску 1965. године. Од кафе у Аргентини до сиријског губилишта били су блиски пријатељи.

Обојица, сваки на свој начин, постали су национални хероји. Статуе и споменици Хафизу ел Асаду ницали су свуда по Сирији све док их, после спектакуларног колапса режима прошлог децембра, нису порушиле присталице нових власти. Ели Коен постао је херој Израела и најславнији шпијун Мосада, са разлогом или не најпознатије светске обавештајне службе.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху држао је у руци тестамент Елија Коена, тачно 60 година од када је најславнији Мосадов шпијун обешен на главном тргу у Дамаску. Папир који је Коен написао неколико часова пре погубљења Нетанјаху је предао његовој удовици Нађи.

Тестамент једног шпијуна

Коенов тестамент, уз око 2.500 различитих докумената, део је плена којег се Мосад, у још једној спектакуларној акцији, дочепао непосредно после пада режима Башара ел Асада.

Почетком децембра, сиријски режим који је, некако, успео да преживи Арапско пролеће, побуну радикалних исламиста и Курда, те све притиске Израела, нагло се распао пошто главни савезници – Иран и Русија нису желели да преузму улогу војске Башара ел Асада.

За свега десетак дана, побуњеници су ушли у предграђа Дамаска – отприлике у исто време када су израелски агенти убедили неколицину сиријских званичника да им открију место на којем се чувају архиве тајних служби, укључујући и документе везане за судбину Елија Коена.

Неколико сати пошто се Башар ел Асад укрцао у авион за Москву, пут Тел Авива кренула су возила у којима су се налазиле гомиле докумената сиријске тајне службе. Агенти су у Дамаску остали још неко време покушавајући, безуспешно, да сазнају где је сахрањено Коеново тело.

Званичници турске обавештајне службе и нове сиријске власти су, одмах по објављивању докумената, обзнаниле да нису имале никакву везу са акцијом Мосада, тврдећи да су место на којем је архива чувана Израелцима открили Асадови официри.

Израелска авијација је уништила остатак архива непосредно пошто су агенти Мосада узели оно што им је било интересантно, тврде турски медији позивајући се на изјаве званичника тајних служби.

Кофери пуни тајни

У коферима које су изнели израелски агенти налазила се маса трошних докумената увијених у једнако старе фасцикле, Коенов пасош, гомила његових лажних докумената, кључеви стана у Дамаску, али и гомила писама у којима је његова супруга молила светске званичнике да ургирају да Ели Коен буде пуштен из затвора.

Међу документима су и записници са саслушања, које су водили иследници сиријске тајне службе.

"Сведоци смо како је Израел бомбардовао већину војних депоа неколико сати после пада режима – неки од званичника им је открио локације", рекао је мисијима у Анкари неименовани званичних турске обавештајне службе.

Шеф Мосада Давид Барнеа није претерано коментарисао како су његови агенти дошли до докумената, али је навео да ће потрага за гробом Елија Коена бити настављена док не буде пронађен.

Прича о Камелу Амину Табету

Радјард Киплинг је шпијунажу описао као могућност појединаца да живе више живота. Управо такву животну улогу одиграо је Ели Коен, који је у родној Александрији научио енглески, арапски и француски језик, пре него што га је регрутовао Мосад.

Од тог тренутка, Коен је постао један од најважнијих обавештајаца, који је у Аргентини постао близак пријатељ са тадашњим сиријским војним аташеом Амином ел Хафизом, који ће непуне две године касније постати познат по имену – Хафиз ел Асад.

Коен је, до тада, био активан члан јеврејских организација, који су после повлачења Британаца из Египта 1954. године извеле серију бомбашких напада страхујући да би ова промена могла ојачати непријатеље тек створене јеврејске државе. У то време је и научио хебрејски језик.

У време када је Сирија извела серију напада преко Голанске висоравни и Галилеје, те озбиљно планирала да преусмери ток реке Јордан, посебна грана израелске војске названа "Јединица 131" панично је тражила особу погодну за агента у Дамаску.

Прво су покушали да регрутују брата Коенове жене, који је касније постао песник. Пошто их је Сами одбио, избор се свео на Коена.

После сложене обуке, добио је документе на име Камала Амина Табета, сина богатог сиријског трговца рођеног у Бејруту, па је преко Цириха отпутовао у Буенос Ајрес.

Коен, Асад и отац Осаме бин Ладена

У бројним документима које су свакојаке обавештајне службе објављивале последњих деценија, Ели Коен је описиван као шармантан и великодушан пословни човек, који је одисао самопоуздањем.

Новог пријатеља, Амина ел Хафиза убедио је да чезне за домовином и да не може да дочека тренутак да се врати у Сирију. Преко Ђенове и Бејрута је, на концу, стигао до Дамаска, где се одмах уклопио у високо друштво и изнајмио вилу у непосредној близини амбасада и генералштаба сиријске војске.

Известио је власти у Тел Авиву о наглом успону партије Баас, а када су социјалисти 1963. године преузели власт, његов пријатељ из Аргентине постао је прво министар одбране, а после преврата и председник Сирије.

Разбацивао се скупим поклонима и постао утицајан у Дамаску, па су га често звали да гостује у радијским и телевизијским емисијама. Његове журке су постале надалеко познате, а сиријски званичници су га водили свуда – од места на којима су грађена утврђења до корита реке Јордан на чијем је преусмеравању радио отац каснијег лидера Ал Каиде Осаме бин Ладена, Мухамед.

После хируршки прецизног напада Израелаца на сиријске положаје на Голану 1964. године, обавештајци у Дамаску су схватили да имају шпијуна у својим редовима. У јануару наредне године, нагло, Ели Коен је престао да шаље извештаје из Дамаска.

То се догодило у тренутку када је Асад намеравао да Камала Табета именује на место министра одбране.

Провалили су врата виле и ухватили Коена у тренутку док је слао извештај Мосаду. Предат је иследницима који су убрзо открили његов прави идентитет. Уследио је лов на шпијуне током којег је ухапшено или испитано неколико стотина људи.

Суд у Дамаску га је у марту 1965. године осудио на смрт, да би два месеца касније био обешен на главном градском тргу.

Обавештајни подаци које је прикупио сматрају се кључним предусловом за спектакуларан успех Израела у Шестодневном рату 1967. године, пре свега у акцијама на Голанској висоравни.