Таковска 10: Судбина Украјине – између историје и садашњости, мира и замрзнутог конфликта

Рат у Украјини траје већ 1.182 дана. Мировни преговори у Истанбулу, прошлог четвртака, за неке посматраче нису донели ништа значајно, будући да се председници Русије и Украјине, Владимир Путин и Володомир Зеленски, нису срели, док у Турску, напослетку, није отишао ни амерички председник Доналд Трамп. За друге је напредак био огроман, а размена по хиљаду заробљеника са обе стране им је доказ.

Бивши амбасадор Србије у Русији академик Славенко Терзић каже поводом телефонског разговора руског и америчког председника, Владимира Путина и Доналда Трампа, да је окончање сукоба и даље далеко од реалности.

"Мислим да смо још далеко од дугорочног и озбиљног мира, односно, да ће преговори бити дуги, постепени и врло компликовани, уз истовремено војно дејствовање. Трампов однос је превише ентузијастичан и са жељом да се што пре дође до мира. Путин, као човек на челу једне велике државе – која има одговорност за догађаје у Украјини – можда је суздржан и опрезан. Различити су и циљеви једне и друге стране. Русија овде не ратује против Украјине. Она у Украјини ратује против Запада и НАТО пакта", истиче Терзић.

Бивши амбасадор Србије у Русији наводи да сукоб између Москве и Кијева има дубоке историјске корене.

"Без разумевања тих корена не можете разумети шта се данас дешава. Лутате у магли. Пројекат Украјина почиње још крајем 19. века. Све оно што се дешава данас, дешавало се и за време Аустругарске управе у Галицији. Исто што се дешавало у Галицији, дешава се и у Босни и Херцеговини, стварају се нови језик и другачија историја. Говоримо о узроцима који су довели до овог сукоба. Путин је трезвен, стабилан и реалан политичар и схвата да овде није реч само о војно-стратегијском и геополитичком, већ да сукоб има дубоке религијске и економске корене", наглашава Терзић.

Сматра да је циљ Русије неспоран и да подразумева повлачење украјинске војске из четири области које су, како тврди, фактички ушле у састав руског уставног система, иако формално-правно нису међународно признате.

Трампова улога – од наивног до конкретног

Бивши амбасадор Србије у Чешкој Републици Владимир Вереш истиче да му се чини да би овај разговор између Трампа и Путина могао да се гледа као нешто повољнији за Кремљ, али да је ствар исувише сложена.

"Трамп спољну политику и међународне односе схвата доста поједностављено, као неку комерцијалну трансакцију која може да се преломи преко колена. Зато је он и обећавао мир за 24 сата. Путин је политички вештији и много искуснији, има 25 година искуства на власти", наглашава Вереш.

Бивша амбасадорка Србије у Великој Британији Александра Јоксимовић наводи да је Трампова улога у преговорима свакако новина, у односу на досадашњи троугао преговарача између Украјине, Русије и Европске уније.

"И та новина је унела нову динамику. За Трампа је важно да се рат брзо заврши, јер то представља његово предизборно обећање. У читаву причу о односу Русије и Украјине је ушао и са великом свађом са Зеленским у Белој кући, што је деловало поприлично драматично, али временом је мењао став, па је дошао и до тога да је наставио да наоружава Украјину и да излази са ставом да му се чини да Путин не жели да дође до мира", подсећа Јоксимовићева на генезу скоријих догађаја.

Истиче да су сви досадашњи разговори доказали да се од почетне тачке није много одмакло, осим недавно договорене размене заробљеника.

Трајни мир или замрзнути конфликт

Терзић истиче да је перспектива сукоба заправо у трајном миру, али да је читав свет, у контексту руско-украјинског сукоба, далеко од њега.

"Русија не пристаје на ових 30 дана такозваног примирја. Путин стално инсистира да се морају отклонити дубљи узроци кризе. Један од тих разлога је ширење НАТО-а од Берлина, практично, до Санкт Петербурга. Други је тај што је Украјина историјски руска земља, на којој већински живи руски народ, осим Галиције", наводи Терзић.

Сматра да у Европској унији не постоји жеља за миром у Украјини.

"Русија је, са друге стране, против замрзнутог конфликта, јер то значи даљу концентрацију НАТО трупа на граници са Русијом. Русија би хтела да ове четири области и званично укључи у састав Русије, али не само то, већ хоће и безбедностне гаранције да Украјина не улази у НАТО", истиче Терзић.

Са друге стране, Вереш напомиње да какав год да се трајни мир успостави, замрзнити конфликт ће наставити да важи у пракси.

"Русија се претворила у војну економију. Има доста оних данас у Русији који готово отворено нуде поделу украјинске територије", објашњава Вереш.

Јоксимовићева објашњава да, у сваком контексту, о конфликту Русије и Украјине не би требало говорити из призме религијских елемената конфронтације.

"Она не постоји. Говоримо о православним Русима и Украјинцима. Такође, морамо јасно да поставимо ствари – украјинска нација постоји, а није Запад напао Русију, већ је Русија спровела агресију над Украјином. У таквом контексту, ЕУ чланице страхују да Украјина не би била последња земља коју би из Москве напали. Рецимо, у Финској влада забринутост да би Путин за пет година могао да нападне Финску", закључује Јоксимовићева.

Целу емисију Таковска 10 можете погледати у видео запису на почетку текста.