Trampova trka za kritičnim mineralima – SAD prave sirovinsku mrežu koja zaobilazi Kinu

Vraćanje proizvodnje u SAD, otvaranje novih radnih mesta ili postavljanje temelja za budući ekonomski i geopolitički uticaj. Različito ocenjuju stručnjaci potez američkog predsednika i otvoreni pohod na kritične sirovine u Ukrajini - pre svega litijum, uranijum i titanijum.

Krajem aprila potpisan je sporazum sa Ukrajinom, pre nekoliko dana, ugovor vredan 600 milijardi evra, u Rijadu, sa Saudijskom Arabijom.

"Sve ove sirovine mogu biti problematične za američku industriju i na ovaj način će SAD da popune svoje zalihe. To je interes Amerike. Interes Saudijske Arabije je da razvije svoj industrijski, to jest, rudarski sektor koji je bukvalno rečeno u povoju", objašnjava Predrag Mijatović iz Geološkog zavoda.

Politikolog i generalni sekretar EDS-a Vladimir Kljajić ukazuje da, iako SAD imaju svoje resurse, proizvodnja je spora i puna birokratskih optrećenja. Zato Tramp sada ubrzava davanje tih dozvola i pokreće domaće rudnike, ali paralelno pravi savezništva sa Evropom, Ukrajinom, ali i Saudijskom Arabijom.

"Cilj je nova sirovinska mreža koja zaobilazi Kinu, što je izuzetno važno i daje Americi kontrolu nad zelenom tranzicijom i tehnološkom budućnošću. Kina i te kako kontroliše obradu retkih minerala, preko 60 odsto na svetskom tržištu, a za neke i preko 90 odsto, što pokazuje koliko je Kina investirala u nove tehnologije", napominje Kljajić.

Sporna područja koja su pod kontrolom Ruske Federacije

Ukrajina bolju ponudu nije mogla da dobije, kažu poznavaoci situacije, odlučuje šta će i gde biti eksploatisano, fond je strukturisan po principu 50/50 kako bi ga zajedno kontrolisale Ukrajina i SAD.

Ipak, postavlja se pitanje, kako iskoristiti područja koja su pod kontrolom Ruske Federacije.

"Za ova ležišta i sva koja su trenutno pod kontrolom Ruske federacije, to će sve ostati stvar diplomatije i pregovora. A ovaj ugovor koji je potpisan između Ukrajine i SAD-a, ja mislim da u jednom delu tog ugovora piše da se taj ugovor odnosi na sve ono što će biti novo istraženo i otvoreno, nova ležišta. Da se ne odnosi na ono što je već u komercijalnoj upotrebi. Međutim, to ne znači da Ukrajina i SAD neće napraviti neki ugovor o prodaji već mineralnih sirovina koje su u eksplataciji u Ukrajini", ističe Mijatović.

Navodi i podatak da je, pre izbijanja rata, vrednost proizvodnje u rudarskom sektoru Ukrajine, bio oko 13 milijardi dolara, a sam izvoz mineralnih sirovina je bio blizu 10 milijardi dolara, što je bila velika stavka u ukrajinskom bruto nacionalnom dohodku.

Minerali koji su u igri ključni su za industrije poput vazduhoplovstva, odbrane i energetike.

Strateške ekonomske i vojno-političke prednosti

Titanijum za proizvodnju delova aviona, uranijum za nuklearnu energiju, litijum za automobile – ukoliko SAD poseduje pristup tim resursima ili ih kontroliše, dobija strateške ekonomske i vojno-političke prednosti.

"Tramp ne gleda samo sirovine, već i celu industriju oko njih. Od rudnika do data-centara, do električnih vozila, do vojne opreme i ono što je bitno da je u igri i nova globalna ekonomija. Zapad u ovom trenutku ne računa na te resurse, jer su pod ruskom kontrolom. I, naravno, politički su u ovom trenutku nedostupni. Ukoliko do toga dođe, odnosno do mira, Zapad svakako će raditi revidiranje trenutnih stavova", navodi Kljajić.

SAD dobija energetski suverenitet i jača proizvodnju na čelu sa Trampom koji ostvaruje predizbornu prednost, zbog Senata i donjeg doma, Ukrajina dobija investicije i čvršću vezu sa Amerikom, a Evropa, koja je poslednjih 30 godina gušila rudarsku industriju na račun ekologije, postaje najveći gubitnik, saglasni su poznavaoci prilika.

Naglašavaju da će Kina i dalje ostati, bar još 15 do 20 godina neprikosnoveni snabdevač svetske privrede, jer je toliko potrebno da dođe do eksploatacije.