Geopolitika je otvorila vrata za širenje EU, da li će neko uspeti da kroz njih prođe

Pozivi na reformu i proširenje čuju se već dugo, ali se do sada nije desilo ni jedno, ni drugo. Hoće li ovog puta biti drugačije?

Rat u Ukrajini vratio je proširenje među prioritete EU, ali osim Albanije i Crne Gore, zemlje Zapadnog Balkana nisu iskoristile ovaj period za brži napredak ka članstvu u EU.

Ni unutrašnja reforma EU, uveliko najavljivana kao priprema za prijem novih članica, nije mnogo odmakla u prethodne tri godine.

S druge strane, nova nemačka vlada u svom koalicionom sporazumu navodi da reforma EU treba da prethodi svakom sledećem proširenju. Berlin stavlja naglasak na konsolidaciju Unije, ne na njeno širenje. 

Signal da momentum za proširenje opada, pre nego što je proizveo konkretne rezultate za većinu zemalja kandidata?

Kos: Proširenje EU geopolitički imperativ

Ako pitate Evropsku komisiju, to nije slučaj. Komesarka Marta Kos, zadužena za ovu politiku, kaže da je proširenje geopolitički imperativ za Evropu više nego ikada ranije, jer obezbeđuje slobodu, prosperitet i bezbednost na kontinentu.

Po njenim rečima, Crna Gora i Albanija bi mogle da postanu članice EU do kraja mandata sadašnje komisije. “Sve drugo bilo bi neuspeh koji EU ne sme sebi da dozvoli", rekla je Kos u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

I zaista, Albanija otvara pregovaračka poglavlja rekordnom brzinom: od oktobra 2024 do aprila ove godine, za samo šest meseci, otvorila je tri pregovaračka klastera i ukupno 16 pregovaračkih poglavlja. Poređenja radi, Srbija je do sada otvorila 22 poglavlja, za šta joj je bilo potrebno deset godina.

Crna Gora je ušla u fazu zatvaranja pregovaračkih poglavlja, a EU je započela rad na nacrtu pristupnog ugovora sa Podgoricom. Obe zemlje, po oceni Evropske komisije, mogu da zaključe pregovore u naredne dve ili tri godine.

Za mnoge posmatrače, spremnost Brisela da iznese konkretne datume za zemlje koje napreduju je glavni događaj u mandatu nove Evropske komisije.

Mogu li reforme i proširenje paralelno da se realizuju

Adnan Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost kaže da Brisel posle dužeg vremena pokazuje volju da se učini stvarni korak napred. Ipak, većina zemalja članica, po oceni Ćerimagića, za sada se ne izjašnjava javno o takvim ponudama.

"S druge strane, imamo koalicijski sporazum nove nemačke vlade u kojem se ipak donekle menja dosadašnja zvanična pozicija Berlina. Perspektiva proširenja je zadržana, ali je promenjen stav da reforme EU i proširenje treba da idu paralelno, kao i da Nemačka neće blokirati proširenje ako neka zemlja bude spremna za članstvo. Ako se striktno čita ono što piše u koalicionom sporazumu, jasno je da bez interne reforme i konsolidacije EU ne može doći do novog proširenja", navodi Ćerimagić.

Mnogi u tome vide znak novog "realizma" u Berlinu, pa čak i defakto kraj politike proširenja. Novinar FAZ-a Mihael Martens ocenio je da nemačko insistiranje na promeni odlučivanja po principu konsenzusa, zapravo implicitna blokada daljeg širenja EU, jer je takvu reformu - nemoguće sprovesti.

Nasuprot Martensu, Dejvid Mekalister, šef odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta, iz redova nemačke CDU, kaže da sporazum ne predstavlja promenu nemačke politike, već pre svega poruku članicama EU koje odbijaju reforme i zloupotrebljavaju pravo veta.

"Zemlja kandidat mora da sprovede potrebne reforme, ali i EU mora biti spremna za nove članove. Zato treba da vreme pred nama u narednim godinama iskoristiimo da reformišemo EU iznutra, kako bismo bili sposobni da dočekamo 28, 30 ili čak i više država članica", kaže Mekalister, koji je učestvovao u pisanju koalicionog sporazuma u Nemačkoj.

Dve strane istog novčića

Ugledni briselski Centar za evropsku politiku (EPC ) u najnovijem izveštaju ocenjuje da u kontekstu ruske agresije u Ukrajini i Trampove adminstracije u Vašingtonu, EU više nema vremena za "prazna obećanja". Izveštaj predlaže više modela unutrašnje reforme i proširenje EU.

"U pitanju su dve strane istog novčića. Istorijski gledano, procesi reformi i proširenje su uvek išli ruku pod ruku i međusobno se jačali", kaže Korina Stratulat, koautorka izveštaja.

Jedan od predloženih modela proširenja je "big bang" – istovremeni ulazak svih zemalja kandidata, slično proširenju iz 2004 godine. Ovog puta bi se, međutim, utvrdili postpristupni mehanizmi koji bi sprečili institucionalnu paralizu i štitili EU od kršenja vladavine prava i demokratije.

"Sadašnji model uslovljavanja i napredovanja ′po zaslugama′ nije dao rezultate. Geopolitički imperativ je suviše važan da bi EU čekala još 20 godina ili ko zna koliko, na sledeće proširenje", obajašnjava Stratulat.

Pogled na trenutnu kartu Zapadnog Balkana pokazuje jasnu liniju podele između zemalja koje napreduju i onih čije se pristupanje ne pomera sa mrtve tačke. I komesarka Marta Kos kaže da je evropski put nekih zemalja regiona "tužna priča".

"Dobar primer za to je Severna Makedonija. Ako bismo sa Ukrajinom postupali kao sa Severnom Makedonijom, pregovori sa Kijevom bi počeli 2045. godine", izjavila je Kos za Radio Slobodna Evropa.

Srbija i BiH na putu ka Evropskoj uniji

U slučaju Srbije, odlazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića na proslavu Dana pobede u Moskvi 9. maja će, sudeći po reakcijama EU, značajno otežati sledeće korake na evropskom putu.

Pregovori o članstvu već su blokirani tri i po godine zbog izostanka najavljenih reformi, percepcije o demokratskom nazadovanju i političke krize u zemlji.

U Bosni i Hercegovini, duboka politička kriza nastala nakon sudske presude predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku potpuno je u drugi plan bacila početak pregvora sa EU.

BiH bi mogla da izgubi i deo sredstava iz Plana rasta EU, vrednog milijardu evra, jer zbog internih političkih neslaganja nije uspela da dogovori plan za reforme i korišćenje evropskih fondova.

U međuvremenu, Evropu očekuju strateške odluke o odbrani, zajedničkom budžetu i konkurentnosti.

Centar za evropsku politiku EPC u svom izveštaju ocenjuje da je kontekst težak: EU se suočava sa geopolitičkim i ekonomskim šokovima, erozijom liberalne demokratije, klimatskim i tehnološkim promenama. U takvoj situaciji, EU mora da se brzo prilagođava da bi opstala i napredovala.

Pre tri godine, geopolitički razlozi otvorili su ponovo vrata za proširenje EU. Predstojeća debata o unutrašnjoj reformi i spremnosti za prijem novih članica pokazaće koliko će ta vrata ostati otvorena – i hoće li neka od zemalja Balkana uspeti da kroz njih prođe.

* Tekst i prilog proizvedeni su uz podršku Innovation. Media. Minds programa za podršku novinarstvu na javnim servisima na Zapadnom Balkanu, kojim upravlja Goethe Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa Dojče vele Akademijom.