Konačni obračun sa Hamasom u Pojasu Gaze, "Gideonove kočije" spremne za rat

Posle dva meseca priličnog zastoja pregovora između Izraela i Hamasa o oslobađanju preostalih talaca i istovremene čvrste blokade i bombardovanja Pojasa Gaze, premijer Benjamin Netanjahu je obznanio da je ratni kabinet odobrio mobilizaciju desetina hiljada rezervista, upad u Gazu i preseljenje Palestinaca u južni deo te oblasti.

Netanjahu je objasnio da su najviši vojni zvaničnici predložili "ozbiljnu eskalaciju" rata u kojem je do sada stradalo oko 50.000 Palestinaca i oko 2.000 Izraelaca.

"Vreme je da pokrenemo odlučujuće poteze... Nismo završili, ali smo pred ciljem", najavio je izraelski premijer, što je odmah naišlo na žestoke kritike u Izraelu, jer bi ovaj napad u priličnoj meri ugrozio preostale žive taoce, koje je Hamas oteo još na početku rata 7. oktobra 2023. godine.

Hamas je do sada oslobodio 130 talaca, dok su izraelske snage pronašle tela najmanje 40 osoba otetih tokom upada Hamasa u Izrael 7. oktobra 2023. godine. Prema izraelskim procenama, u rukama palestinskih ekstremista nalaze se još 24 osobe.

"Gideonove kočije" čekaju Trampa

Istovremeno, brojne humanitarne organizacije upozorile su vlasti u Jerusalimu da bi nova eskalacija dodatno otežala snabdevanje stanovnika Gaze, koji već dva meseca gladuju u opkoljenoj Gazi.

Unicef je, dan pred najavu nove ofanzive, saopštio da je u bolnice u Pojasu Gaze zbog izgladnjivanja primljeno oko 9.000 dece, dok je Program UN za hranu objavio da zalihe više ne postoje.

Istovremeno, izraelski zvaničnici objasnili su da će ofanziva nazvana "Gideonove kočije" početi polako, pre svega kako bi se sačekao prekid vatre o kojem strane pregovaraju pred dolazak američkog predsednika Donalda Trampa na Bliski istok.

Ukoliko pregovori o ovom primirju propadnu, operacija bi mogla početi uskoro.

Suštinski, vlada u Jerusalimu planira da bombama i tenkovima pritisne Hamas da oslobodi preostale taoce ili se suoči sa potpunim uništenjem infrastrukture, uključujući i oko 500 kilometara dugu mrežu tunela u kojima se preostali borci ove organizacije, navodno, kriju.

Povratak u "Hamasov metro"

Posle 18 meseci rata, ispostavilo se da su tuneli duži i znatno složeniji nego što su izraelski obaveštajci pretpostavljali, te da ih Hamas vešto koristi kao skrovišta, ali i zamke za vojnike koji pokušavaju da u njih uđu.

Iako izraelska vojska ima ogromnu prednost u borbama, nesrazmera u kvalitetu i kvantitetu oružja, na izvestan način, postaje irelevantna kada se vojnici spuste u tunele, neretko minirane.

Izraelci su, do sada, različitim taktikama pokušavali da isteraju borce Hamasa na površinu. Neki od podzemnih kanala su poplavljeni i zatim zapečaćeni, a u tunele su slali posebno trenirane pse i robote, koji su postavljali eksploziv.

Za razliku od prethodnih akcija, izraelska vojska ne planira povlačenje sa teritorija koje zauzme, kako bi sprečila povratak Hamasovih jedinica.

Netanhajuova vlada, ipak, odlučno odbija spekulacije da "Gideonove kočije" predstavljaju uvod u trajnu okupaciju Pojasa Gaze, čemu bi Jerusalim došao u ozbiljan raskorak sa većim delom sveta, čiji lideri već dugo traže da se okonča ovaj rat.

Govoreći o skoroj ofanzivi, portparol izraelske vojske, Efi Defrin rekao je da "Gideonove kočije" uključuju sveobuhvatan napad i preventivno preseljenje većeg dela stanovništva na jug Gaze, u kojem navodno više nema pripadnika Hamasa.

Najava nove, velike i odlučujuće ofanzive u velikoj je meri ohrabrila Netajahuove najratobornije pristalice koje smatraju da bi, ovaj put, izraelska vojska zaista mogla konačno uništiti Hamas, što vlada obećava punih godinu i po dana.

Još jedan konačni obračun sa Hamasom

Ipak, ostaje nejasno u kojoj se meri "Gideonove kočije" razlikuju od prethodnih operacija u Pojasu Gaze u kojima su učestvovale stotine hiljade vojnika, masa tehnike i stotine aviona.

Jednako je nejasno i kako se plan razmeštanja Palestinaca, ovaj put, razlikuje od prethodnih seljakanja stanovnika Gaze, koji žive u ruševinama i šatorima još od kraja 2023. godine.

Rezervisti, na čije su adrese prethodnih dana stizali pozivi za vojsku, biće uvođeni u jedinice postepeno, s tim što će poslednja faza mobilizacije početi u junu.

Krajnji cilj operacije je potpuno uništenje Hamasa i stavaranje "klime" u kojoj ova organizacija, u budućnosti, nikada više ne bi mogla da ugrozi bezbednost Izraela.

Konačni obračun sa Hamasom najavljivan je u bar pet navrata od početka sukoba, pa vojni analitičari smatraju da je ovakav način rešavanja problema prilično beznadežan, pre svega jer je ova organizacija u velikoj meri obezglavljena i oslabljena.

Od sredine devedesetih godina, Izrael je likvidirao ukupno 16 lidera Hamasa, uključujući Jahju Sinvara, Ahmeda Jasina i Ismaila Hanijea.

Od ulaska u Belu kuću, administracija Donalda Trampa traži od Izraela da pristane na prekid vatre i povlačenje iz Gaze, čemu se Jerusalim protivi smatrajući da je razoružanje Hamasa jedini put ka miru.

Poslednje primirje u Pojasu Gaze raspalo se u januaru, kada su pripadnici Hamasa prekid vatre iskoristili kako bi se vratili u prethodno izgubljena naselja i učvrstili kontrolu nad preostalim Palestincima.

Iako dramatično oslabljen posle 15 meseci bespoštednog rata protiv Izraela, Hamas je uspeo da preživi i opstane kao najmoćnija politička opcija u Pojasu Gaze.

Ujedinjene nacije su procenile da je potrebno ukloniti oko 50 miliona tona šuta, što će koštati oko 1,2 milijarde američkih dolara.