четвртак, 08.05.2025, 05:50 -> 05:55
Извор: РТС
Аутор: Марија Кузмановић
Дигитални свет и последице по ђаке – много правописних грешака, недостатак фокуса и мотивације
Не разумеју прочитани текст, правопис и интерпункција им нису важни. И док се дописују преко мобилних, можда то и није велики проблем, али када то покажу и на проби мале матуре, ко треба да се забрине? Шта су још показали резултати пробних тестова?
Припреме за упис у средњу школу трају од тренутка када школарци први пут кроче у учионице, а у осмом разреду у школама се организују припремни часови за завршни испит.
На порталу Е-вежбаоница постоји више од четири хиљаде задатака који се могу радити од куће.
„Овај пробни испит био је симулација главног теста и то је ученицима послужило да се упознају са процедуром. Важан је и тај психолошки моменат – да нема стреса, да се они упознају са питањима и правилима понашања – шта сме да се налази на столу, шта не, шта је дозвољено, шта није. Тако да – много значи“, истиче директорка ОШ „Драгојло Дудић“ Данијела Павић.
Званични резултати пробног завршног испита још нису познати, али наставница српског језика Ана Живковић каже да ђаци тестове углавном ураде у складу са оценама које су добили током године.
„Што се тиче српског, деца највише греше у разумевању прочитаног текста јер немају више фокус док седе и раде тест. Честе су грешке из правописа и интерпункције. Мислим да је то генерацијска ноншаланција јер они пролазе кроз дигитални општи простор који утиче на фокус. А на завршном ипак би требало седети два сата мирно, пажљиво читати и радити, а то је за ову генерацију јако тешко“, констатује Живковићева.
Чије јаје је најтеже, а чије најлакше – гушчије, нојево, пачије, кокошије или јаје колибрија? На ово питање многи нису тачно одговорили, а знање је ове године на пробном завршном тесту проверило приближно седамдесет хиљада осмака.
Недавно су у школе стигла и решења тестова пробног завршног испита, па ће у складу са тим све школе ускоро објавити резултате који ће бити корисни како наставницима, тако и ученицима – да би видели на које наставне области је потребно да обрате више пажње.
Грешке се могу исправити, али треба више учити. А каква је мотивација ђака?
„Ако ви имате дете које зна да ће неко да му среди ту оцену – мама да оде у школу, да ће наставник да му то ипак поклони, да то није тако битно, ако се прича да факултет више не важи – ако ви деградирате образовање, имате дете које нема мотивацију да постигне добар успех“, упозорава психологиња Марија Манојловић.
У јуну ће, на правом завршном испиту, ученици имати прилику да покажу шта знају. До тада, саговорнице им саветују да добро спавају, уче са радозналошћу, обрате пажњу на оно што су им слабе тачке, али још више на јаке – јер често помисле: „Ово знам“, а онда трема учини своје.
Коментари