Počela četvorodnevna proslava Dana pobede u Velikoj Britaniji

U Britaniji je u toku obeležavanje osamdesete godišnjice pobede nad fašizmom, koja će trajati četiri dana. Prvog dana u podne počinje vojni defile hiljadu trista pripadnika oružanih snaga, koji kreće od Senotafa – spomenika palim borcima, prolazi duž Vajthola – zgrada vlade i Trafalgar skvera, da bi Malom stigao do Bakingemske palate. U defileu učestvuju i ukrajinske vojne snage na obuci u Britaniji.

Duž Mala, koji spaja Trafalgar skver sa Bakingemskoj palati, okupljene su desetine hiljada ljudi. Senotaf, podignut posle Prvog svetskog rata u čast "Slavnim mrtvima" prekriven je zastavom Ujedinjenog kraljevstva.

Na balkonu će se po okončanju vojnog defilea tradicionalno pojaviti članovi kuće Vindzora. Potom će centar Londona nadleteti trideset jedna letelica Kraljevskog vazduhoplovstva. Biće zastupljeni modeli letelica, korišćeni u Drugom svetskom ratu, ali i najmoderniji vojni avioni. Kralj Čarls danas u bašti Palate priređuje i čajanku za ratne veterane i članove njihovih porodica.

Sećanje na Dan pobede

Na Balkonu Bakingemske palate prvi put ni jedan član kuće Vindzora neće biti živi svedok Drugog svetskog rata.

Pre osam decenija na Balkonu Bakingemske palate su se pojavili tadašnji kralj Džordž Šesti, njegova supruga Elizabeta i kćerke princeze Elizabeta i Margareta.

Dve princeze su se tokom proslave na ulicama Londona iskrale iz Palate i igrale sa razdraganim građanima. Obe su tokom rata vozile medicinska transportna vozila.

Ispred Bakingemske palate pre osam decenija bila je Rut Born, vezista u centru kontraobaveštajnog rada gde je dešifrovana nacistička mašina za šifrovanje Enigma – Blečli parku.

Ona kaže da je "strujni udar prošao masom kada su članovi kraljevske kuće izašli na balkon i mahali".

"Uskliknuli smo kao pomahnitali i mahali smo svom snagom. Ljudi su se popeli na svaku banderu, u Hajd parku su paljene logorske vatre, a mi smo oko njih pevali. Malo ko je spavao te noći", seća se devedeset osmogodišnja Rut Born.

Danas jedan od predstavnika za štampu Bakingemske palate saopštava da će „kralj Čarls i kraljica Kamila predvoditi naciju u proslavi, sećanju i izražavanju zahvalnosti nesebičnoj odanosti u obavljanju dužnosti i službe, koju je iskazala generacija učesnika u Drugom svetskom ratu“.

"Oni ostaju trajni primer za sve nas, koji nikada ne sme biti zaboravljen", istakao je on.

Bakingemska palata saopštava da se kraljevska porodica nada da ništa neće "odvratiti pažnju" od planiranih ceremonija.

Taj deo saopštenja je jasna aluzija na intervju, koji je kraljev mlađi sin vojvoda od Saseka Hari ekskluzivno dao Bi-Bi-Si-ju naglasivši da "želi pomirenje sa porodicom", da ne zna koliko je njegovom ocu života preostalo i da kralj Čarls ne želi sa njim da razgovara.

Čerčilov govor, kojim je proglasio pobedu nad fašizmom u Evropi

Pre osam decenija, tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil proglasio je pobedu nad fašizmom sledećim rečima:

"Juče ujutru u dva sata i četrdeset jedan minut u glavnom štabu generala Ajzenhauera, predstavnik nemačkog generalštaba general Jodl, i viceadmiral Donic, imenovani šef nemačke države, potpisali su dokument o bezuslovnoj predaji. Možemo sebi da dopustimo kratak period radosti. Danas je Dan pobede u Evropi. Sutra će takođe biti Dan pobede u Evropi. Napred Britanijo! Neka živi borba za slobodu! Neka Bog čuva kralja!"

Borbe su nastavljene u Aziji i na Pacifiku do bezuslovne predaje Japana nakon ogromnih civilnih žrtava atomskih eksplozija u Hirošimi i Nagasakiju.

Međutim, 8. maja 1945. godine, premijer Vinston Čerčil poveo je poslanike Donjeg doma britanskog parlamenta na liturgiju zahvalnosti do crkve Svete Margarete.

Poslanici su se do crkve probijali kroj okupljeni narod i simbolično se sa njim pomešali.

Članovi Doma lordova su prisustvovali službi u Vestminsterskoj opatiji.

Mnogo se pisalo o slavlju na ulicama Londona i širom Britanije, ali malo o službama zahvalnosti u crkvama, koje su bile dupke pune građana.

Osam decenija kasnije, obeležavanje Pobede nad fašizmom biće okončano upravo službom zahvalnosti "Zlatnog generaciji" Drugog svetskog rata u Vestminsterskoj opatiji, kojoj će prisustvovati i kralj Čarls Treći.