Konklava počinje za tri dana, Vatikan se priprema za izbor novog pape

Sedmog maja počinje konklava, odnosno skupština kardinala i glasanje ne bi li izabrali novog papu. Ovaj termin potiče iz latinskog cum clave tj. "sa ključem ili pod ključem", što ukazuje na nametnutu izolovanost kardinala sve dok se ne izabere novi papa.

Vatikan priprema Sikstinsku kapelu, kardinali se polako smeštaju u Santa Martu, a juče su vatrogasci montirali dimnjak iz koga će izlaziti dim, crni ukoliko papa još uvek nije izabran i beli kada kardinali dostignu kvorum i izaberu naslednika papa Franje.

Dimnjak u koga su uprte oči sveta

Ono na šta se prvo pomisli kada je u pitanju biranje novog pape jeste dim. Ako je crn, kardinali se još uvek nisu složili, beli ukoliko je papa izabran.

No i dimnjak i dim su tokom vremena doživeli promene. Dim koji izlazi iz dimnjaka na Sikstinskoj kapeli stvaraju glasački listići koji se spaljuju nakon prebrojavanja glasova. Cilj je eliminisanje svakog traga koji bi mogao dovesti do rekonstrukcije faza glasanja.

Da bi se dobio beli dim glasačkim listićima se dodavala vlažna slama, ali dosta puta se dogodilo da iz dimnjaka izađe dim koji vuče na sivo pa rezultat nije bio baš najjasniji.

Iz tog razloga se 1958. čulo uzvikivanje da je papa izabran pre nego što je zaista izabran Ronkali.

I na prvom sastanku kardinala 1978. dugo se postavljalo pitanje da li je beli dim koji je oglašavao izbor pape Lućanija zaista beo ili ne.

Nakon smrti Jovana Pavla Drugog, Vatikan je odlučio da definitivno reši problem. Tradicionalnoj peći koja se postavlja u Sikstinsku kapelu pred samu konklavu i na kojoj su napisani svi datumi iz prošlosti kada je bila korišćena: prvi natpis je iz 1939, dodata je moderna peć.

Tradicionalna peć je napravljena od livenog gvožđa, uskog cilindričnog oblika, peć je visoka oko jedan metar i prečnika je nešto manje od 50 centimetara. Pri dnu se nalaze vrata u kojima se nalazi okidač za paljenje i ventil za ručno podešavanje vazduha dok se glasački listići ubacuju u druga vrata koja se nalaze u gornjem delu peći i povezani su sa dimnjakom.

Druga moderna peć je dodata 2005. da bi došlo do poboljšanja boje. Dim iz ove druge peći takođe izlazi iz istog dimnjaka i u cevi se ubacuju tzv. dimne bombe u zavisnosti od ishoda glasanja.

Cevi se zagrevaju pomoću električnih otpornika, a da bi se otklonile sve sumnje oko toga da li je papa zaista izabran, uz beli dim zvone zvona Bazilike Svetog Petra koje pozivaju na radost.

Pre nego što je objavljeno da je Bergoljo izabran za papu, tadašnji portparol Vatikana otac Federiko Lombardi, objasnio je da se u drugu, modernu peć ubacuje kertridž od 25 centimetara dužine, 15 centimetara dubine i sedam centimetara visine koji se sastoji od pet hemijskih punjenja aktiviranih elektronskim uređajem i koja izlaze jedan za drugim.

Svako aktiviranje traje oko minut ne bi li došlo do dimljenja u dužini od sedam minuta. Sa druge strane kertridž koji stvara crni dim sadrži kalijum perhlorat, antracen i sumpor. Beli dim se sastoji od kalijum-hlorata, laktoze i smole. Trinaestog marta 2013. u 18.50 efekat je bio nepogrešiv i svet je dobio papu Franju.

Postoji još jedan dim, žute boje, koji nije ništa drugo već test pred samu konklavu koji se koristi ne bi li se videlo da li peći dobro funkcionišu.

Kako se priprema Sikstinska kapela za konklavu

Vatikan je pokazao prve fotografije toga kako izgledaju pripreme za konklavu. Naime, Sikstinska kapela koja se nalazi unutar Vatikanskih muzeja zatvorena je za posetioce od prošle nedelje 27. aprila i u toku su finalne pripreme.

"Montirane su peći za spaljivanje glasačkih listića a veći deo radova je kompletiran", izjavio je Mateo Bruni, direktor odnosa sa medijima Svete stolice.

U kapeli se instalira audio sistem kao i biračke klupe na kojima stoje olovke, blok za beleške, liturgijska knjižica sa psalmima i kopija Ordo rituum conclavis, teksta koji označava sve korake do izbora.

Svaki kardinal ima svoje označeno mesto, a u prošlosti su mesta bila označena bojama, crvenom za kardinale koje je izabrao novi papa i zeleno za ostale.

Kao dekoracija za oltar postavljen je frontal Pjetra Pifetija iz 1747. godine. Da ne bi došlo do oštećenja poda u Sikstinskoj kapeli, postavljen je izdignuti privremeni pod koji dovodi do toga da su klupe u istoj visini sa drugom stepenicom oltara. Sastoji se od drvenih panela sa skeletom od metalnih cevi te prekriven tepihom i pristupa mu se rampom.

Gde su smeštena 133 kardinala koji biraju novog papu

U samom Vatikanu nalazi se Domus Sanctae Marthae, koja je široj javnosti postala poznata kao Santa Marta tj. rezidencija u kojoj je papa Franja izabrao da živi umesto u apostolskoj palati jer, kako je izjavio italijanskim medijima, "morao bi da krene na psihoterapiju" da je živeo tamo.

Santa Marta je i mesto u kome će se nalaziti kardinali tokom konklave i napravljena je upravo sa namerom da ih ugosti tokom biranja novog pape. Ima pet spratova i nalazi se južno od Bazilike Svetog Petra. Papa Jovan Pavle Drugi je odlučio da ova zgrada bude namenjena kardinalima i inaugurisana je 1996.

Ima 105 apartmana, 26 jednostavnijih soba za jednu osobu i jedan reprezentativni stan. Jednostavni i trezveni ambijenti, ali apsolutno funkcionalni i praktični za kardinale, sastoje se od spavaće sobe koja ima drveni krevet, ormar, jedan ili dva noćna normarića, tamni parket ili jednostavne cigle.

Studiji imaju drveni radni sto, fotelju, dve stolice, policu za knjige a na zidovima se nalazi krst ili slike Bogorodice. Kupatila sadrže tuš, lavabo i wc. Sve sobe imaju klima uređaje.

Neke od soba, kao ona broj 201 u kojoj je živeo papa Franja imaju jedan mali televizor. U papinoj sobi nalazi se samo jedna lampa za čitanje, krst kao i njegov omiljeni čaj mate.

Boravak u Santa Marti uobičajeno košta malo u odnosu na vatianske standarde, oko 20 do 30 evra dnevno, no za vreme konklave svi troškovi su pokriveni od strane Svete stolice i kako je to naglasila pres služba Vatikana i za ovu konklavu nema spoljnih sponzora.

Soba broj 201 je namenjena papama nakon što su izabrani na konklavama koji u njoj provedu nekoliko dana, no papa Franja je odlučio da živi u njoj od 2013. do momenta njegove smrti. Želeo je jednostavan stil života, a ne raskoš kakvu inače nudi Vatikan.

Izolacija i mere sigurnosti tokom konklave

Vatikan, iako je najmanja država na svetu sa samo 0,44 kvadratna kilometra, pod stalnim je nadzorom je 650 kamera visoke definicije, dok se pod zemljom nalazi centar kontrole koji prati sve kamere.

Mada je Švajcarska garda poznata po svojim tradicionalnim uniformama nosi najmodernije oružje, kao i antidronski sistem ne bi li srušili dronove bez autorizacije.

Tokom konklave čitava zona oko Sikstinske kapele biva transformisana u blindiranu zonu. Na prozore se stavljaju neprozirne folije koje onemogućavaju da se bilo šta vidi spolja čime se štiti od eventualnih pokušaja špijuniranja putem satelita ili dronova.

I Santa Marta je podvrgnuta rigidnim merama sigurnosti da bi garantovala sigurnost kardinala. Prozori su zapečaćeni, a sva sredstva komunikacije koja uključuju telefone, radio, televiziju i internet, bivaju isključeni i deaktivirani kako kardinali ne bi imali nikakve kontate sa spoljnim svetom.

Zabranjeno im je i čitanje novina. Instalirani su i instrumenti koji ometaju signale kao i oni koji ometaju eventualne dronove koji bi mogli da se približe. Koriste se ometači signala koji se koriste za neutralizaciju svih bežičnih komunikacija, uključujući vaj-faj, blutut i mobilne mreže.

Pre početka konklave, specijalizovani timovi sprovode temeljne provere koristeći detektore i analizatore spektra kako bi identifikovali sve skrivene uređaje za slušanje ili prenos.

Svaki pokret kardinala je praćen. Oni tih dana dele zajedničke prostorije poput Interne kapele, sale za ručak kao i nekoliko salona. Ti ambijenti su posvećeni molitvama, susretima i razmeni mišljenja.

S obzirom na to da na ovoj konklavi učestvuju čak 133 kardinala bilo je potrebno organizovati čitavu logistiku za kratko vreme. Naime, s obzirom na to da postoji 105 soba, Vatikan je morao da za kardinale otvori i druge zgrade koje se nalaze u neposrednoj blizini: Teutonički koledž kao i druge rezidencije.

Svi kardinali su u strogoj izolaciji kako to nalažu apostolski zakoni. To znači da nijedan kardinal sme da ima bilo kakav kontakt sa spoljnim svetom. Isto važi i za poslugu, kuvare, lekare, osobe koje brinu o čistoći i svi oni su stalno podvrgnuti strogim sigurnosnim kontrolama.

Mada u Sikstinskoj kapeli mogu da se nađu još neke osobe koje se bave organizacionim i liturgijskim pitanjima ali koji pre početka glasanja moraju da napuste Sikstinsku kapelu nakon rečenice Extra omnes tj. Svi napolje koju izgovara monsinjor Dijego Raveli.

Među njima lekari, sekretar konklave, osoblje posvećeno merama sigurnosti tako da ostaju samo kardinali. Kardinal iz Indije, Džordž Jakob Kovakad ima zadatak, s obzirom na to da je poslednji među đakonima da zatvori vrata Sikstinske kapele.

Hoće li ovo biti brza konklava i odakle dolaze 133 kardinala

Konklavama koje počinju 7. maja u 16.30 prisustvuju samo članovi kardinalskog koledža, koji nemaju još 80 godina i to je limit koji je odredio papa Pavle Šesti. Ovo su najinternacionalnije konklave ikada, njih 133 dolaze iz 71 različite zemlje – 53 iz Evrope, 37 Amerikanaca (16 iz Severne Amerike, 4 iz centralne Amerike i 17 iz Južne), 23 iz Azije, 18 iz Afrike i 4 iz Okeanije.

Po prvi put će glasati kardinali iz 12 zemalja koje nikada do sada nisu učestvovale u biranju pape. Najmlađi kardinal Mikola Byčok je poreklom iz Ukrajine, mada je episkop u Australiji i ima 45 godina, dok je najstariji Karlos Osoro Sijeraa sa 79 godina. Sto osam kardinala je odabrao sam papa Franja.

Umesto 135 kardinala kako se na početku mislilo, učestvovaće 133 kardinala, jer su dvojica kardinala odustala zbog bolesti. Jedan od njih je kardinal iz Valensije Antonio Kanizares Ljovera, dok je način na koji će sarajevski kardinal Vinko Puljić glasati još uvek nepoznat.

Naime nekadašnji vrhbosanski nadbiskup Puljić vrlo je slabog zdravlja i u septembru puni 80 godina, ali je već stigao u Rim te ukoliko fizički ne bude mogao da ode u Sikstinsku kapelu, moguće je da će glasati iz sobe. Apostolski ustav Universi Dominici Gregis, koji je izdao Jovan Pavle Drugi, dozvoljava kardinalima koji nisu u mogućnosti da glasaju u samoj kapeli da to učine na drugi način.

Na svakom glasanju, tri kardinala elektora - nazvana infirmarii - imaju zadatak da napuste Sikstinsku kapelu te dođu do bolesnog kardinala i pokupe njegov glas, te ga odnesu u kapelu.

Ova mogućnost bi, dakle, svakako usporila glasanje, ali bi bolesnim kardinalima poput Puljića omogućila da glasaju.

Narednih dana se glasa dva puta ujutru i dva puta popodne. Posle 33. ili 34. glasanja sledi obavezan drugi krug između dva kardinala koji su dobili najveći broj glasova u poslednjem glasanju. I u ovom slučaju mora da se dostigne većina od dve trećine. Ta dva kardinala naravno ne učestvuju u glasanju.

Većina kardinala smatra da će konklava kratko trajati, između dva i tri dana, jer su ovih dana imali vremena da se upoznaju, razgovaraju a i većinu je odabrao papa Franja. Italijani smatraju da je došlo vreme da se izabere italijanski papa i dosta se govori o kardinalima Picabali, Parolinu i Zupi.

Kardinal Kristobal Lopez Romero, rabatski nadbiskup, kada je saznao da se o njemu priča kao o eventualnom budućem papi, izjavio je da će pobeći sa konklava i da će ga naći na Siciliji.

"Ko želi da postane papa ima neki problem u glavi, neki psihološki problem. Ako neko od kardinala sanja da postane papa znači da nije shvatio šta to znači ili da ima veliku želju da ima moć", izjavio je za špansku televiziju dodavši da ako se to zaista desi svakako neće moći da odbije.

I mada kardinal koji je izabran za papu može da odbije da zaista i postane papa to se izuzetno retko dešava. Ukoliko se to dogodi kardinali moraju da glasaju ponovo.

Iako to može da izgleda kao neposlušnost pred Bogom u katoličkoj tradiciji odbijanje najviše funkcije je moguće jer biti papa nije zapravo nagrada već svojevrstan krst. To znači "biti sluga slugu Božijih". Katihizis kaže: ko hoće među vama da bude prvi, biće vam sluga.

No, postoji jedna italijanska izreka koja kaže "Ko uđe kao papa izađe kao kardinal" što znači da uglavnom oni kardinali o kojima se puno govori pre konklave, te se predviđa da će biti izabrani, na kraju to nikada i nisu.