ЕУ припрема закон за заштиту деце – чет апликације могле би да скенирају сваку вашу поруку, линк и фотографију

Директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић каже за РТС да је закон који би омогућио скенирање приватних порука, линкова и фотографија у чет апликацијама у овом тренутку тешко остварив и у ЕУ, а да би велику полемику покренуо и у Србији, али да морају да се пронађу механизми како би се деца заштитила од интернет предатора.

Европска унија припрема закон, широј јавности познат као "Чет контрол", којим би се држава и друштво ухватили у коштац са педофилијом. Ако предлог буде усвојен 14. октобра, апликације попут Винера, Сигнала, Воцапа, мораће да скенирају сваку поруку корисника, сваки линк и фотографију, чак и када су заштићени.

Док део земаља чланица ЕУ сматра да би то био корак ка бољој заштити деце, друге сматрају да би се тиме нарушила приватност корисника чет апликација.

Током расправе о такозваном "чет контрол закону" Европске уније, државе чланице износe различите ставове о томе да ли би скенирање приватних порука, линкова и фотографија у апликацијама као што Сигнал и Воцап помогло у борби против педофилије, или би представљало неприкосновени надзор над приватношћу.

Игор Јурић, директор Центра за несталу и злостављану децу рекао је у Јутарњем програму да је реч о изазовној, али по његовом мишљењу можда и неопходној мери.

"Увид у комуникацију која би закон омогућио могао би да помогне у идентификацији предатора и спречи злоупотребе", каже Јурић.

Међутим, додаје, постоји и ризик да се приватност значајно наруши и да се такви надзори злоупотребе, или примене у невиђеном обиму.

"Расправа је о томе да ли је могуће постићи баланс, а да приватност не постане колатерална штета", наводи Јурић.

Позиције земаља чланица варирају. Француска и Италија подржавају строже мере за заштиту деце, док Белгија, Аустрија и Холандија упозоравају на могући опсежни надзор приватне комуникације и ризик за слободно информисање.

У Србији, питање је да ли би сличан законска решења могла да се примене, с обзиром на различите правне оквире и медијски контекст.

Јурић истиче да би у нашој земљи пријављивање и едукација грађана били кључни кораци.

"Прво, едукација како препознати садржаје злоупотребе и како их пријавити. Друго, боља сарадња са институцијама и медијима да би се материјали заштитили и реаговало брзо", каже Јурић.

Додаје да би применa таквих мера у Србији изазвала полемику о приватности, али да је потребно размотрити изградњу заштитних механизама и провера како би се избегле злоупотребе.