Povratak Mača Islama – spas Libije, ili nove nevolje

"Spas stiže u Libiju", najavio je Sejf el Islam sa nepoznate lokacije i okružen ljudima čija su lica zamagljena. Posle dužeg vremena, obratio se Libijcima posle delimičnih lokalnih izborima, na kojima je, kako tvrdi, pobedio.

Tvrdnje sina Muamera Gadafija, kojeg Međunarodni krivični sud traži zbog navodnih ratnih i svakakvih drugih zločina počinjenih tokom 2011. godine, za sada nije moguće proveriti, jer će libijska izborna komisija rezultate objaviti tek kada izborni ciklus bude u potpunosti okončan.

Za sada, lokalni izbori su održani u 58 od 114 opština u Libiji i na njima je glasalo rekordnih 74 odsto upisanih birača. Ostatak opština će na birališta izaći početkom januara.

Sejf el Islam je, istovremeno, najavio i "iznošenje đubreta" iz "železničke ulice", najavljujući, simbolično, proterivanje premijera Abdulhamida Dbeibe iz kancelarije iz ulice El Sika.

"Javljam narodu Libije..."

"Javljamo narodu Libije da će smeće sa železničkih šina biti bačeno na deponiju", rekao je Gadafijev sin, odeven u uniformu i glave zamotane tradicionalnom libijskom maramom, nakon čega je u redovima političkih i vojnih rivala nastala prava panika.

Održavanje izbora pozdravila je misija Ujedinjenih nacija u toj državi, ali i listom sve ambasade zapadnih država, nadajući se da bi glasanje moglo pokrenuti političke procese, koji su u ovoj državi blokirani od rušenja Gadafijevog režima 2011. godine.

Optimizam Zapada zasnovan je na činjenici da, tokom izbornog dana, nisu zabeleženi bilo kakvi ozbiljniji incidenti, kao i da je materijal sa biračkih mesta jednako lako prebačen do sedišta centralne izborne komisije.

Ovakav rasplet situacije, Libijci objašnjavaju činjenicom da se u izborni proces nisu mešali strani posrednici, ali ni lideri beznadežno posvađanih rivalskih vlada iz Tripolija i Bengazija.

Izborni uspeh Sajfa el Islama, ukoliko bude potvrđen kada rezultati konačno budu objavljeni, objašnjava se romantizovanim sećanjem Libijaca na period tokom kojeg je državu, čvrstom rukom i neretko otvorenim nasiljem, vodio njegov otac.

Upravo zbog toga, Libijci se nadaju da bi Sejf el Islam mogao biti ujedinjujući faktor u državi čije dve vlade, dve vojske i bezbroj lokalnih milicija ne mogu da se dogovore o bilo čemu.

Od zatočeništva do faktora stabilnosti

Sejf el Islam je, posle pada Gadafijevog režima, uspeo da pobegne u Mali, ali su ga u međuvremenu zarobili pobunjenici iz Zintana, koji su ga 2017. godine, posle serije spekulacija da je ubijen, oslobodili.

Gadafijev sin je 2018. godine pozvao Rusiju da podrži plan za razrešenje libijskog pitanja, izvestila je tada "El Arabija", pozivajući se na navode izaslanika Sejfa el Islama, koji je tada posetio Rusiju predvodeći delegaciju iz Libije.

Međunarodni krivični sud početkom prošle, 2021. godine potvrdio je optužnicu protiv Gadafijevog sina, koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti. Poternica za njim raspisana je još 2011. godine. Libijski sud, formiran posle pada Gadafijevog režima, osudio ga je 2015. godine na smrt streljanjem.

Iste godine kada je potvrđena optužnica, Sejf el Islam se iznenada pojavio u Libiji, najavljujući kandidaturu na nikada održanim predsedničkim izborima.

Prilično oštro, u više navrata je najavljivao i osvetu ubicama oca, što je dodatno mutilo ionako krhke odnose među rivalskim frakcijama u Libiji.

"Pobunjenici su zapalili vatru i sada će morati da osete plamen. Prolili su krv koja će sada teći u potocima. Ja sam sin mog oca i brat Mutasimov. Ja sam sin Libije i progoniću ubice do samog kraja", najavio je neposredno posle bega iz Tripolija 2011. godine.

Nedostižni izbori u Libiji

Izbore u Libiji su, bezuspešno, proteklih godina pokušavali da izdejstvuju šef Centralne obaveštajne agencije Vilijam Berns, šef turske obaveštajne službe Hakan Fidan i izaslanici egipatskih vlasti.

Svi oni su bili rešeni da lokalne lidere nagovore na bilo kakvu saradnju i održavanje izbora, koji su ambiciozno i bezuspešno bili najavljivani još od kraja 2021. godine.

Ključni sastanci, navode libijski izvori, vođeni su sa samozvanim feldmaršalom Halifom Haftarom, komandantom istoka Libije i jednim od najozbiljnijih pretendenata na mesto libijskog predsednika.

Osim šefa Centralne obaveštajne agencije, sa Haftarom se sastalo još nekoliko zapadnih diplomata, koji su od njega tražili da omogući ujedinjenje libijskih oružanih snaga, koordinaciju snaga bezbednosti, bar u delu koji se odnosi na bezbednost civilne avijacije i kontrolu izvora nafte i vode.

Šefovi obaveštajnih službi su u Libiju stigli pošto je pre tri godine 650.000 stanovnika ove države potpisalo peticiju kojom se traži zamrzavanje aktivnosti svih privremenih institucija i određivanje datuma izbora.

Peticiju su pratili i protesti koji su usledili pošto je postalo izvesno da sijaset privremenih institucija ne može da postigne dogovor oko ustavnog okvira za održavanje izbora i stvaranja preduslova za valjano glasanje.

Libija je već godinama podeljena na dva dela, pri čemu vlasti u Tripoliju podržavaju Turska, Katar i niz zapadnih zemalja, dok Haftarove snage, koje vladaju istokom zemlje, podržavaju Egipat, Rusija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Datum održavanja predsedničkih izbora je, međutim, nemoguće predvideti, jer su najznačajniji kandidati za prvog direktno biranog predsednika Libije Gadafijev sin Sejf el Islam, samozvani "feldmaršal" Kalifa Haftar, Dbeiba – premijer koji je obećao da se neće kandidovati, te bivši ministar unutrašnjih poslova Fathi Bašaga.

Dbaiba je, uz "feldmaršala" Haftara i Sejfa el Islama, bio na listi predsedničkih kandidata koje Vašington smatra "suštinski neprihvatljivim", što zbog poternica koje su raspisali različiti sudovi, što zbog drugih grehova, poput korupcije.

Suštinski, prilično razjedinjena međunarodna zajednica je svesna činjenice da nema lakog rešenja krize koja je nastala posle ubistva Muamera Gadafija, pa mogućeg saveznika u procesu stabilizacije Libije traži u budućem pobedniku predsedničkih izbora.