Kamala Haris najizgledniji kandidat demokrata, ne menja Bajdenov politički kurs

Američki predsednik Džozef Bajden odlučio je da se povuče iz predizborne trke i ne prihvati nominaciju za reizbor. Istovremeno, on je podržao Kamalu Haris kao kandidata demokrata na predstojećim predsedničkim izborima u SAD.

Potpredsednica Kamala Haris izjavila je da je počastvovana što je dobila podršku predsednika Džoa Bajdena i namerava da "zaradi" nominaciju za predsednika.

"Počastvovana sam što imam podršku predsednika i moja namera je da zaradim ovu nominaciju i pobedim", rekla je Haris.

Do izbora je ostalo 107 dana, napomenula je Kamala Haris, što je veoma kratak vremenski period da konsoliduje podršku svoje stranke.

"Zajedno ćemo se boriti. I zajedno ćemo pobediti", rekla je Kamala Haris.

Kao očigledan favorit za nominaciju nakon što je Bajden ispao iz trke i podržao je u nedelju, Harisova nudi iskustvo u vrhu američke administracije, izgrađene veze sa svetskim liderima i osećaj za globalne poslove stečen tokom mandata u Senatu i kao zamenica Bajdena.

Kamala Haris u velikoj meri bi se držala spoljnopolitičkog kursa Džoa Bajdena o ključnim pitanjima kao što su Ukrajina, Kina i Iran, procenjuju analitičari, ali bi mogla da zauzme oštriji stav prema Izraelu zbog rata u Gazi.

Glavni izazov problematična situacija na američko-meksičkoj granici

Glavobolju u kampanji protiv republikanca Donalda Trampa pre svega bi joj pravila problematična situacija na američko-meksičkoj granici, koja je bila i glavni problem Bajdenove kampanje. Upravo je Kamala Haris u Bajdenovoj administraciji imala zadatak da se pozabavi uzrocima velikih neregularnih migracija, a republikanci je zbog toga predstavljaju kao lice tog problema.

"Ona je možda energičniji igrač, ali jednu stvar ne bi trebalo očekivati – bilo kakve velike promene u odnosu na Bajdenovu spoljnu politiku", kaže Aron Dejvid Miler, bivši pregovarač za Bliski istok.

Čvrsta podrška Ukrajini i NATO-u

Harisova je već signalizirala da neće odstupiti od Bajdenove čvrste podrške NATO-u i da će nastaviti da podržava Ukrajinu u borbi protiv Rusije. To je u oštroj suprotnosti sa obećanjem Donalda Trampa da će suštinski promeniti odnos SAD sa NATO savezom i sumnjama koje je izneo u vezi sa budućim isporukama oružja Kijevu.

Advokat po obrazovanju i bivši kalifornijski državni tužilac, Kamala Haris se u prvoj polovini Bajdenovog mandata borila da nađe političko uporište, dok se u drugoj polovini više profilisala po pitanjima koja se kreću od Kine i Rusije do Gaze.

Na ovogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji održala je oštar govor u kojem je osudila Rusiju zbog invazije na Ukrajinu i obećala da će SAD čvrsto slediti član 5 NATO-a o međusobnoj samoodbrani.

Kada je u pitanju Kina, Kamala Haris bi verovatno zadržala Bajdenov stav da se suprotstavi Pekingu kada je to potrebno, dok bi istovremeno tražila oblasti saradnje, kažu analitičari. Ipak, Harisova je na samitu Asocijacije nacija jugoistočne Azije u Džakarti optužila Kinu za teritorijalne pretenzije u Južnom kineskom moru.

Oštrija retorika, ali ne i kurs prema Izraelu

Ako Harisova uspe da izbori nominaciju demokrata i prevaziđe trenutno Trampovo vođstvo u anketama javnog mnjenja, izraelsko-palestinski sukob bi bio visoko na njenom dnevnom redu.

Iako je kao potpredsednica uglavnom ponavljala Bajdena, koji je čvrsto podržavao pravo Izraela da se brani nakon što je Hamas izveo napad 7. oktobra, ona je kritikovala izraelski vojni pristup.

U martu je oštro kritikovala Izrael, rekavši da ne čini dovoljno da ublaži "humanitarnu katastrofu" tokom svoje kopnene ofanzive u palestinskoj enklavi, da bi kasnije rekla da ne isključuje "posledice" po Izrael ako pokrene invaziju na Rafu. Takav ton navodi da bi Harisova, kao predsednik, mogla da zauzme bar oštriju retoričku liniju prema Izraelu.

Ali analitičari ne očekuju da će doći do velike promene u politici SAD prema Izraelu, kao najbližem savezniku Vašingtona na Bliskom istoku, posebno u svetlu rastuće američke zabrinutosti od iranskog nuklearnog programa.